Град Сомбор се налази на 19°06’44“ источне географске дужине и 46°34’15“ и 45°46’27“ северне географске ширине.
Територија Града Сомбора простире се на површини од 1.177,22 км², што чини 13,50% територије округа, 5,47% територије АП Војводине, односно 1,33% територије Републике Србије. Према својој површини Град Сомбор је друга административна јединица по величини у АП Војводини, одмах иза Зрењанина, а са укупно 97.263 становника, према попису из 2002. године, представља четврту најбројнију општину у АП Војводини, одмах иза Новог Сада, Суботице и Панчева.
Сомбор је уједно и административни центар Западнобачког округа.
Територију Града Сомбора чине сам град и 15 насељених места – села: Алекса Шантић, Бачки Брег, Бачки Моноштор, Бездан, Гаково, Кљајићево, Колут, Растина, Риђица, Светозар Милетић, Станишић, Стапар, Телечка, Чонопља и приградска насеља – салаши: Билић, Буковац, Градина, Жарковац, Козара, Ленија, Лугово, Милчић, Ненадић, Обзир, Радојевићи, Ранчево, Централа, Чичови, Шикара и Шапоње.
Град Сомбор простире се на 17 катастарских општина, на укупној површини од 117,722 ха 36 ари 90 м², а просечна величина катастарске општине износи 69 км2.
На подручју Града Сомбора постоји 22 месне заједнице. Сам Град има 7 месних заједница, док су осталих 15 у осталим насељеним местима. Највећи број становника уочава се у месној заједници Горња Варош 15.738, док је намање насељена Растина са 567 становника.
Од укупне површине Града Сомбора 82,65% чини пољопривредну површину, што представља значајан потенцијал за даље интензивирање пољопривредне производње.
Према попису из 2002. године, Град Сомбор има 99.949 становника. Број становника на крају 20. века има тренд раста, са изузетком 1991. године када је стопа раста броја становника била негативна (-3,09) и знатно мања од стопе раста на нивоу Западнобачког округа и Републике Србије. Већ по наредном попису становништва, 2002. године, број становника је увећан, а стопа раста је 4,00 што је за више од 100% у односу на стопу раста на нивоу округа и знатно више у односу на републичку стопу.
Према процени Републичког завода за статистику Републике Србије, који годишње врши процену броја становника на нивоу општина, број становника Сомбора се у протеклим годинама смањивао у односу на број из 2002. године (97.515), кад је вршен последњи званичан попис. Број се смањивао за просечно 1000 становника, те према процени РЗС износи 92.887 становника за 2006. годину. Стопа раста броја становника негативна је како у Граду Сомбору, тако и на нивоу Западнобачког округа и Републике Србије.
Структуру становништва према типу насеља према попису из 2002. године чини градско становништво са укупно 52,92% и остало становништво 47,08%.
Укупан број живорођене деце на територији Града Сомбора током 2007. године износио је 669. Према статистичким подацима стоји да се у Граду Сомбору на 1000 становника роди 7,3 детета. Овај број је нешто виши на нивоу Западнобачког округа и износи 7,5, док на нивоу Републике Србије износи 9,2 рођена детета на 1000 становника.
Природни прираштај је негативан и у односу на окружни и републички веома изражен.
Од укупног броја становника Града Сомбора старијих 15 и више година (82.845) већина (58,17%) се налази у брачној заједници. Велики проценат (24,81%) чине самци, неожењени или неудате. Ова појава евидентна је у руралним подручјима на нивоу читаве Републике Србије, па и у Граду Сомбору. Мушки део популације остаје и привређује у сеоском домаћинству, док женски део тежи урбаним срединама и пресељава се у град. Позитивну слику даје мали проценат разведених (4,69), што је одраз традиционалнизма и чврстих ставова у погледу правих животних вредности.
У Граду Сомбору, према званичним статистичким подацима из 2002. године, живи 46.839 мушкараца (или 48,16%) и 50.424 жена, односно 51,84% од укупне популације од 97.263 становника. Од укупног броја становника 51.471 представља житеље самог Града (урбаног становништва 52,92%), док други део од 45.792 становника чине сеоско (рурално) становништво (47,08%). Становништво града је старачко јер је 14,82% становника млађе од 15, а 37,31% становника је старије од 50 година. Просечна старост становништва је 41,0 година (мушкарци 39,1 а жене 42,7), с тим што су житељи на селу (41,7) нешто старији од истих у граду (40,3). У свим старосним групама до 49 година мушкарци су заступљенији. У старосној групи од 35 до 39 година учешће жена и мушкараца је уједначено, док је у свим осталим старосним групама од 50 година и више учешће жена веће. Највећи број становника се налази у старосно групи од 50 до 54 године (8,08%).
У старосној структури Града Сомбора по основним контигентима, најбројнији је радни контигент од 15-64 године (67,76%), а најмалобројнији је предшколски узраст до 6 година старости (5,91%)
Према индексу старења, који представља оснос старог (60 и више година) према младом (0-19 година) становништву очигледно је да на територији Града Сомбора живи старије становништво. Просечна дужина живота мушкараца је 69,2 године, а жена 75,9.
У Граду Сомбору број женског становништва за 3,68% већи је од броја мушког становништва. Слична разлика (3,1%) уочљив је и на нивоу округа и на нивоу Републике Србије (2,74%). Од укупног броја становника од 97.263 у Сомбору живи 50.424 женског и 46.839 мушког становништва.
Град Сомбор је етнички изразито шаролик и у њему је регистровано чак 21 националност. Од укупног броја становника, 59.799 (61,48%) се изјаснило да је српске националности, 12.386 мађарске (12,73%), 8.106 хрватске (8,33%), 2.730 буњевачке (2,81%), 926 црногорске, 5.098 југословенске, 100 албанске, 30 бошњачке, 32 бугарске, 42 горанске, 167 македонске и 94 муслиманске националности, али су регистровани и Немци (339), Роми (415), Румуни (250), Русини (75), Словаци (117), Словенци (81), Украјинци (27) и Чеси (16).
Највећи број становника Града Сомбора је српске националности, отуда је преовладјујућа хришћанска религија православне вероисповести (61,31%). Хришћанство католичке вероисповести заступљено је у 28,07%, док је протестантска вероисповест заступљена са 0,49%. Проценат у висини 10,13 чине друге вероисповести и лица која верски нису опредељена.
Најзаступљенији матерњи језик на подручју Града Сомбора јесте српски (81,93%), затим следе мадјарски (12,14%) и хрватски (2,93%).
Град Сомбор на свом подручју има укупно 42.235 активних становника. Од укупног броја активног становништва које обавља занимање (32.924) већи део чини мушко становнишво 19.545. Број 22.057 чини број лица са личним приходом, од чега је изразито већи део мушког становништва (20.759). Број издржаваних лица врло је близу броју активног становништва које обавља занимање, односно мањи је за само 0,11%. Проценат лица у иностранству је занемарљив износи 0,16.
Радно способног становништва по попису из 2002. године, односно активног становништва које обавља занимање према делатности и полу има укупно 32.924, од тога 19.545 мушкараца и 13.379 жена. Највећи број ангажованих је у пољопривреди, лову и шумарству, те прерадјивачкој индустрији. Удео жена у укупном броју запослених је 40,6% и њихово је веће учешће само у здравственом и социјалном раду, образовању, финансијском посредовању и трговини.
У Граду Сомбору регистровано је укупно 28.455 породица, од чега је 31,31% без деце, а 68,69% са децом. Према броју деце, највећи је број породица са једним дететом (9.738 или 34,22% од укупног броја породица), а најмањи са 5 и више деце (64 или 0,22 од укупног броја породица). Просечан број деце младје од 25 година по породици износи 1,63.
У Граду Сомбору је, према статистичким подацима из 2002. године, постојало 34.140 домаћинстава са просечно 2,84 чланова. Највићи број домаћинстава је са два члана (8.961). Овај број прати број домаћинстава са 4 члана (7.152), док следе домаћинства са једним чланом (7.080) и домаћинства са 3 члана (6.856). Најмање је домаћинстава са 10 и више чланова и укупно их има 16.
Досељеници на подручје Града Сомбора чине 45,89%, док становници који од родјења станују у истом месту чине 54,10% од укупног броја становника. Највећи број лица (16.029) досељен је у периоду од 1991-2002. године што представља последицу ратних збивања на територији бивше Југославије. Та лица чине 16,48% у укупном броју становника Града Сомбора. Велики број становника досељен је и у периоду 1946-1960. године (8.395) што представља 8,63% укупног броја становника Сомбора.
Град Сомбор има укупно 7.869 дневних миграната. Од укупног броја 5.486 (69,72%) јесу дневни мигранти који обављају занимање и то 4.715 у другом насељу исте општине, 745 у другој општини, а 21 у другој држави. Број дневних миграната који се школују износи 2.383 (30,28%), од чега је 1.667 ученика, а 716 студената.
Од укупног броја дневних миграната (5.486) највећи број обавља занимање у области прерадјивачке индустрије (2.143 или 39,06%), затим области пољопривреде, лова и шумарства (564 или 10,28 %), саобраћаја, складиштења и веза (537 или 9,79%), те области трговине и оправке моторних возила (457 или 8,33%). Надаље следе области државне управе, одбране и социјалног осигурања, градјаевинарства и здравственог и социјалног осигурања.
На територији Града Сомбора од укупно 35.621 станова, 34.535 налази се у власништву физичких лица. Према структури преовладјују двособни станови (36,79%) просечне површине 61,17 м², потом следе трособни (30,26%) просечне површине 82,61 м² и четворособни (13,05%) просечне површине 101,67 м². Преко 95% станова опремљено је водоводном и електро инсталацијом и купатилом.
Од укупног броја настањених станова (32.629) 95,59% чине једно домаћинство. Преовладјују станови у којима станује 2 лица и они чине 25,09% од укупног броја станова на подручју Града Сомбора. Потом следе станови у којима станује 4 лица (20,90%) и станови у којима станује 1 лице (19,35%). Изузетно је мали проценат станова у којима станује 7 и више лица и износи 1,99% од укупног броја станова Сомбора.
Највиша тржишна цена по м² плаћа се за гарсоњеру изградјену у центру Града Сомбора (750 €), док је на периферији цена нижа за 100 €. Цена м² једнособног стана у центру јефтинија је 30 € по м², а двособног нижа за 70 €. Најјефтинији м² је у становима који имају преко три собе (400 €).
Датум последње измене: 27.01.2017