Сомбор се први пут спомиње давне 1360. године као насеље Цобор Сент Михаљ. Године 1749. царица Марија Терезија му додељује статус слободног краљевског града што је било у то време својеврстан престиж. Седиште Бачке постаје 1786. године, а касније сједињавањем и центар Бачко-Бодрошке жупаније. Данас је центар Западнобачког округа. Посебност града Сомбора лежи у чињеници да га поред 15 села, окружује и 16 салашарских насеља. Од главног града Републике Србије, Београда, удаљен је 180 км.
Сомбор је надалеко познат по свом зеленилу, тачније по бођошима који су донесени из долине Мисисипија још 1903. године те са правом носи епитет најзеленијег града Европе. Не треба заборавити ни стари фијакер који и данас бледо лута улицама града одржавајући традицију прошлог времена.
Туристичку атрактивност Сомбора употпуњује развој руралног туризма у околним насељима али и ловно-риболовни туризам у мистичној атмосфери поља трава, мочвара и старих шума „Горњег Подунавља“ ишараних дунавским рукавцима и кривудавим каналима.
Не треба заборавити ни гастрономски аспекат јер се уз вино, рибље и разноврсне гурманске специјалитете као и музику тамбурица исконски упознаје менталитет и гостопримство житеља овог подручја.
За све љубитеље спортског туризма на располагању је бициклистичка рута Еуровело 6. Ова „речна рута“, омогућава упознавање великог дела европске цивилизације, а шарене крошње, успавани путељци, ливадско цвеће и миран ток Дунава довешће вас право у Сомбор.
