Промоцији присуствовали представници општина Апатин, Бач, Оџаци, Бачка Паланка, удружења и организација
У Сомбору је, месец дана након проглашења, односно уписа резервата биосфере „Бачко Подунавље“ у УНЕСКО Светску листу резервата биосфере, одржана промоција овог другог резервата биосфере у Србији и првог у Војводини.
У здању Жупаније, у скупштинској сали, окупили су се представници општина Апатин, Оџаци, Бач, Бачка Паланка и града Сомбора на чијем подручју се простире РБ „Бачко Подунавље“, као и представници удружења и организација који се баве заштитом животне средине, али и појединци чија је животна филозофија утемељена на здравој природи, здравој животној средини.
Љубитељима и чуварима природе обратили су се: министар за заштиту животне средине Горан Триван, Јасмина Татарац, генерална секретарка Комисије Републике Србије за сарадњу са УНЕСКОМ, Владимир Галић, покрајински секретар за урбанизам и заштиту животне средине, Др Биљана Пањковић, директорка Покрајинског завода за заштиту природе, Душка Димовић, директорка WWF – Светске организације за природу у Србији и домаћин промоције, градоначелница Сомбора Душанка Голубовић која је поздравила присутне и захвалила се свим институцијама које су се ангажовале на томе да РБ „Бачко Подунавље“ буде уписан у Светску листу резервата биосфере.
„Веома је значајно што је резерват биосфере „Бачко Подунавље“ уписан у светску листу резервата биосфере, под заштитом УНЕСКА. То је од великог значаја јер програм „Човек и природа“, у оквиру којег је проглашен резерват биосфере, подразумева једну синергију између човека и природе и подразумева успостављање баланса којим се очување природе успоставља у функцији одрживог развоја. Отвара нам се и могућност да упознамо и искуства оних који су у томе отишли корак даље и да резерват биосфере буде тачка ослонца када су развојне, економске шансе у питању“, казала је градоначелница и истакла да је за локалну самоуправу од великог значаја како сарадња са удружењима која се баве заштитом животне средине, тако и са Министарством заштите животне средине и покрајинским органима који су и иницирали проглашење подручја „Бачког Подунавља“ за резерват биосфере.
Министар за заштиту животне средине Горан Триван је казао да се данас (14.јул 2017. године) на симболичан начин промовише каква Србија може да буде.
„Ово је врло симболичан почетак једне друге филозофије, друге логике каква Србија може да буде. Таква Србија је постојала и до сада, а чини ми се да само није виђена очима јавности на овај експлицитан начин. Србија је једно од 40 највреднијих подручја на планети када је у питању биодиверзитет и то богатство мора да се сачува. Не може се препустити само могућностима локалне самоуправе или невладином сектору, који тако здушно и синхроно свих ових година покушава да државу упозори и скрене пажњу на подручја која је потребно заштитити. Министарство ће у складу са могућностима и законом помагати старање о овом заштићеном подручју, поразговараћемо са људима и видети како они могу да функционишу заједно са стараоцима и управљачима у овом прелепом делу наше земље“, казао је министар и обећао да ће Министарство бити спремно да локалној самоуправи помогне у сваком сегменту који се односи на заштиту животне средине.
„Задатак Министарства је заштита природних подручја као једне од најважнијих ствари у будућности и сарадња невладиног сектора и локалних самоуправа, без којих практично не можемо. Амбиције су велике, јер после дуго времена имамо Министарство заштите животне средине и преостаје само да засучемо рукаве и да радимо, а уз подршку јавности и медија коју имамо моћи ћемо доста тога да урадимо, не све, али ћемо неке ствари сасвим сигурно померити“ рекао је Триван и истакао да је најједноставнији, најкориснији и најјефтинији начин одржавања и очувања здраве животне средине пошумљавање слободних површина.
Др Биљна Пањковић је истакла да свако подручје не може бити резерват биосфере.
„Постоје критеријуми које је УНЕСКО утврдио, а један од основних критеријума јесте да подручје има еко системе који су значајни не само на нашем, националном нивоу, него и на ширем биогеографском плану. Други принцип је да се може извршити зонација у складу са зонациојом резервата биосфере и у складу са националним законодавством. Трећи принцип јесте да поред заштићених подручја морамо имати подручја која служе за подршку и подручја која служе за развој, а то смо и постигли на 176.635 хектара на којима се резерват биосфере простире“, казала је директорка Покрајинског завода за заштиту природе и додала да су предности од проглашења РБ „Бачко Подунавље“ велике и за локално становништво и биодиверзитет.
„Предност за биодиверзитет је што ће се омогућити боље очување биолошке разноврсности, а локално становништво ће имати већу могућност развоја и унапређења нарочито одрживог развоја. Како у области аграрних питања, питања туризма, свих сегмената пласмана робе и производа и за то ће моћи да користе знак РБ. Моћи ће да се повезују са локалним заједницама из других држава са резерватима биосфере и на тај начин сами себи ће створити основу за бољу егзистенцију“, навела је др Пањковић.
Душка Димовић, директорка Светске организације за природу – WWF, истакла је да РБ „Бачко Подунавље“ не подразумева само заштиту природе.
„Бачко Подунавље“, је једна дивна развојна могућност која подразумева не само заштиту природе већ управо хармоничан развој између људи и природе. То је заштита природе, за природу и људе. Овај резерват биосфере је део светске мреже која подразумева седамсто резервата на свету. Ово за локално становништво не значи да ће, аутоматски, одједном све бити добро, али значи једну развојну шансу. Управо програм биосфера подразумева укључивање локалних услуга, традиционалног начина коришћења земљишта, традиционалних производа и оно што је данас јако важно, еко туризам уз Дунав“, казала је Душка Димовић, директорка Светске организације за природу.
Послови информисања и односа са јавношћу
