нов 16

Њ.Е. ГОРДАН БАКОТА, АМБАСАДОР ХРВАТСКЕ ПОСEТИО СОМБОР

Копију Повеље слободног краљевског града Сомбора из 1849. године, градоначелница је уручила Њ.Е. Бакоти

Копију Повеље слободног краљевског града Сомбора из 1849. године, градоначелница је уручила Њ.Е. Бакоти

Њ.Е. Гордан Бакота, амбасадор Републике Хрватске у Србији,  посетио је Сомбор и са  градоначелницом Душанком Голубовић је, у згради локалне самоуправе, разговарао о питањима хрватске националне мањине у Сомбору, као и другим питањима која су од заједничког интереса за град Сомбор и  пограничне градове из региона Хрватске, али и за две државе.

Састанку су присуствовали и генерални конзул Републике Хрватске Велимир Плеша и Михаел Томшић, конзул првог разреда конзулата Републике Хрватске у Суботици, као и сарадници градоначелнице, Антонио Ратковић, заменик, Немања Сарач, члан Градског већа за област културе и образовања и Иван Шимунов, помоћник градоначелнице за област међународне сарадње.

Градоначелница и њени сарадници представили су потенцијале Сомбора у свим областима, а посебно у области економије, културе и туризма, и указали на посебан значај заједничког наступа пограничних градова према фондовима Европске уније.

Говорећи о правима хрватске националне мањине,  градоначелница и њени сарадници истакли су да је хрватски језик у службеној употреби у Бачком Брегу и Бачком Моноштору, те да се од школске 2017/18. године, једно одељење ученика првих разреда образује на хрватском матерњем језику.

Градоначелница је истакла значај заједничких пројеката  који имају подршку фондова Европске уније  и навела пројекте које локална самоуправа и поједина сомборска предузећа  реализују у партнерству са градовима и предузећима из Хрватске, што је и Њ.Е. Бакота оценио као веома значајно за обе стране.

Њ.Е. Бакота се захвалио на могућности да се деца хрватске националне заједнице могу школовати на матерњем језику и нагласио да поштовање права мањина може бити одличан весник повезивања Хрватске и Србије.

Њ.Е. амбасадор Хрватске у Србији казао је да је Сомбор у Хрватској надалеко познат, те да је то одлична основа за развијање сарадње у области туризма.

Генерални конзул Плеша, захвалио се градоначелници што је учињен напор да се Конзуларни дани Хрватске у Сомбору организују у простору који је комфоран и  обезбеђује одличне услове рада.

Домаћини су гостима, након званичног састанка одржаног 13. новембра 2017. године, показали део културног богатства Сомбора: незаобилазну слику „Битка код Сенте“ и сталну поставку слика Милана Коњовића у Галерији која носи маестрово име.

                                                         Послови информисања и односа са јавношћу

нов 16

ОД 20. ДО 24. НОВЕМБРА ЗАВРШНО ГЛАСАЊЕ ЗА ПРЕДЛОГЕ ПРОЈЕКАТА ГРАЂАНА У ОКВИРУ КРЕИРАЊА БУЏЕТА ЗА 2018. ГОДИНУ

Анкетни листић са предлозима

Завршно гласање за предлоге пројеката за које су, у фази прикупљања предлога, грађани доставили највећи број упитника, одвијаће се од 20. до 24. новембра 2017. године до 13.00 часова.

 

 

 

 

На флајеру (гласачком листићу) биће следећа три предлога:

  1. КЉАЈИЋЕВО – реконструкција вртића  ПУ „Вера Гуцуња“
  2. СОМБОР – изградња лифтова,  у згради Градске управе („Жупанија“) и Градској кући,  прилагођених за превоз особа које користе инвалидска колица и особа које се отежано крећу
  3. СОМБОР – реконструкција дечјег игралишта и парка у улици Вере Гуцуње

Гласаће се путем заокруживања броја на флајерима који ће се, као и гласачка кутија, налазити у Градском услужном центру Градске управе града Сомбора (приземље зграде „Жупаније“, Трг цара Уроша 1, Сомбор), као и електронским путем.

Код гласања електронским путем, са ЈЕДНЕ е-маил адресе моћи ће се гласати само ЈЕДНОМ, a анкетни листићи ће се прослеђивати на е-маил:  participativno@sombor.rs

Грађани ће, 24. новембра 2017. године, моћи гласати и на Тргу Светог Ђорђа, у времену од 10.00 до 11.00 часова где ће бити постављена гласачка кутија са флајерима.

Да подсетимо,  за три предлога на листићу стигао је највећи број упитника и то за предлог реконструкције вртића и забавишта у Кљајићеву достављено је 565 упитника, за предлог изградње лифтова 220, а за предлог реконструкције дечјег игралишта  и парка у улици Вере Гуцуње 14 упитника.

                                                    Послови информисања и односа са јавношћу

нов 15

ЗИМСКА СЛУЖБА  СПРЕМНА ЗА  ЧИШЋЕЊЕ ПУТЕВА И УЛИЦА

Механизација спремна за зимску сезону 2017-2018. године

Механизација спремна за зимску сезону 2017-2018. године

Зимска служба  је спремна за прве интервенције на путевима и градским улицама у Сомбору, речено је приликом смотре опреме и технике на пункту  службе на Безданском путу.

„Очекујемо  да ће и ове године  ЈКП „Зеленило“ као носилац  посла, са  ЈКП „Водоканал“ и ЈКП „Чистоћа“   који су укључени у активности зимске службе,  својом механизацијом  одржавати наше путеве  проходним. Служба ће и ове године одржавати путеве по приоритетима, односно општинске путеве и улице у граду, а у зависности од потребе биће чишћени и путеви који нису у приоритетима, као и прошле године. Са ЈКП „Простор“ је договорено да у зимском периоду села буду покривена механизацијом, за коју ће бити обезбеђено гориво“,  казао је Антонио Ратковић, заменик градоначелнице града Сомбора, који је са Мирославом Ковачићем, чланом Градског већа  за комуналну делатност и ивнестиције, присуствовао смотри.

Миодраг Пуповац, директор „Зеленила“  је истакао да су „возила исправна, опрема монтирана, те да се чека само временска прогноза“.

„У сезони 2017/2018. година, стартујемо са 300 тона соли, што је за 50-ак тона више него прошле године, а знатно више од досадашње просечне потрошње“, навео је Пуповац.

Шеф Штаба зимске  службе Лука Рашић упутио је апел возачима да се придружавају прописа, користе обавезну зимску опрему и поштују постављену сигнализацију.

                                              Послови информисања и односа са јавношћу

нов 14

ОДРЖАНА 18. СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ГРАДА СОМБОРА

18. седница Скупштине града Сомбора - oдлуке донете већином гласова

18. седница Скупштине града Сомбора – oдлуке донете већином гласова

Одборници  Скупштине града Сомбора  на 18. седници, одржаној 14. новембра 2017. године, донели су Одлуку о освнивању Туристичке организације града Сомбора. Према образложењу Саве Дојића, члана Градског већа за област финансија и привреде,  доношење нове одлуке било је потребно због усаглашавања са Законом о туризму. Новом Одлуком у складу са законом дефинисана је делатност  ТОГС-а, прописани су и другачији услови приликом  именовања директора, на нови начин дефинисани су састав и  надлежности Управног одбора, као и нове надлежности Надзорног одбора ове установе.

Одборници су донели и Одлуку о трећим изменама и допунама Одлуке о одређивању зона и коефицијената за потребе утврђивања пореза на имовину на територији града Сомбора, према којој је део улице Стапарски пут од Првомајског булевара до улице Милете Протића сврстан у другу положајну зону, те дали сагласност на статуте јавних предузећа: ЈКП „Простор“, ЈКП „Водовод“ у Бездану и ЈКП „Водоканал“.

Донета је и Одлука о спровођењу јавног конкурса за именовање директора ЈКП „Водоканал“, Сомбор и утврђен текст јавног конкурса.

Одборници су већином гласова донели решење о престанку функције в.д. директора Центра за социјални рад у Сомбору Бранислава Хаџи Бојанића и за в.д. директора  у истој установи, на период од шест месеци, именовали Љубомира Филаковића, дипл. правника.

                                                   Послови информисања и односа са јавношћу

нов 13

ПРЕ 99 ГОДИНА, 13. НОВЕМБРА, СОМБОР ОСЛОБОЂЕН АУСТРОУГАРСКЕ ВЛАСТИ

Вечна кућа мајора Николе Илића Бајке на Великом православном гробљу у Сомбору

Вечна кућа мајора Николе Илића Бајке на Великом православном гробљу у Сомбору

Сомборци 13. новембар обележавају као Дан присаједињења Сомбора матици Србији, јер је на тај дан 1918. године, српска војска ушла у град и ослободила га Аустроугарске власти.

Пре 99 година, мајор Никола Илић Бајка је са четом претходницом ушао у Сомбор и са својим војницима извојевао дуго жељену слободу. У знак сећања на погинуле војнике и мајора Бајку, цвеће на споменик мајору положили су председник Скупштине града Сомбора прим. др Зоран Парчетић, Антонио Ратковић, заменик градоначелнице и Мирко Безбрадица, помоћник градоначелнице за економски развој.

Делегација града је венац положила и на спомен обележје  погинулих  бораца и осталих страдалих на овом подручју у Првом  светском  рату.

На споменик борцима Првог светског рата, цвеће су положили и чланови Удружења потомака и поштовалаца солунских бораца 1912.-1918. године „Краљ Петар Први“, Алекса Шантић.

***

Формално Сомбор је Србији припојен када и Војводина, односно 25. новембра 1918. године када је  на Великој народној скупштини Срба, Буњеваца и свих Словена донета одлука да се Краљевини Србији припоје Банат, Бачка и Барања.

                                                                      Послови информисања и односа са јавношћу

нов 12

ЖРТВЕ БАТИНСКЕ БИТКЕ НИСУ БИЛЕ УЗАЛУДНЕ, СРБИЈА ПОНОСНО ЧУВА УСПОМЕНУ НА СВОЈЕ ХЕРОЈЕ И ГРАДИ БОЉУ БУДУЋНОСТ

Градоначелница Сомбора - обновом Музеја Батинске битке вратили смо вредност жртви за слободу

Градоначелница Сомбора – обновом Музеја Батинске битке вратили смо вредност жртви за слободу

На левој обали Дунава, код Бездана 11. новембра 2017. године, обележена је 73. годишњица Батинске битке, једне од највећих и најтежих ратних операција у претпоследњој ратној години.

Свечаној академији,  испред обновљеног  спомен комплекса и Музеја Батинске битке,  учесницима НОР-а, гостима и свима који су дошли да одају почаст погинулим југословенским и борцима Црвене армије обратили су се: председница  Владе Србије Ана Брнабић, председник Владе АП Војводине Игор Мировић, градоначелница Сомбора Душанка Голубовић и Њ.Е. Александар Васиљевич Чепурин, амбасадор Руске Федерације у Србији..

Својим наступом, леп, сунчан дан на левој обали Дунава, код Бездана додатно је  улепшао  хор Црвене армије „Александров“.

У Батинској битки, за три недеље колико је трајала, погинула су  2243 борца,  856 југословенски х и 1387 совјетских бораца. Њима и  њиховом делу одата је почаст.

У свом обраћању, премијерка Ана Брнабић је подсетила да је Батинска  битка је  остала упамћена  по највећем броју учесника  и по свом интензитету, те да је оваплоћење мисли великог руског писца Лава  Толстоја да би „човек би читав свој живот би требало да проживи као једно херојско дело“.

Премијерка је подсетила на догађаје који су претходили Батинској битки, од априлског рата 1941. Године и распада Краљевине Југославије, до установљења Сремског фронта – последње фазе у ослобођењу од фашизма.

„Батинска битка једна од најкрвавијих и за победу и напредовање Црвене армије  у Европи живот су дали бројни младићи и девојке који су се школовали да у миру свом народу служе као лекари, економисти, научници – они су испунили захтев Лава Толстоја. Читав њихов живот био је херојски. Жртве Батинске битке нису биле узалудне оне нама као и будућим генерација могу бити јасан путоказ који ће нам помоћи да донесемо исправну одлуку у тренуцима када на први поглед мислимо да је најтеже. Данас се за бољу будућност боримо на другачији начин – Влада Србије настављајући тешке реформе које је започела претходна влада, настоји да свакодневно побољша живот свих грађанки и грађана наше земље. Пуноправно чланство Србије у ЕУ је наш главни спољнополитички циљ, а све што урадимо на том путу усмерено је ка напретку и модернизацији нашег друштва и бољитку свих нас. Посебно су нам важни млади људи, јер без улагања у младост нема будућности. Водимо рачуна и о старијим генерацијама које су чувари наше сјајне традиције на коју сви заједно треба увек да будемо поносни. И у Првом и у Другом светском рату Србија се борила раме уз раме са свим слободољубивим земљама, наша политика се до данас није променила. Пријатељство и сарадњу негујемо и са истоком и са западом – Руском Федерацијом, земљама Европске уније, Сједињеним Америчким Државама, Народном Републиком Кином, Индијом, Уједињеним Арапским Емиратима, земљама Јужне Америке и  Азије. Посебно нам је важно да градимо још боље односе са земљама региона. Економско повезивање целог региона, покретање заједничких пројеката, јачање сарадње између младих  и покретање културних пројеката између земаља представљају споне којима  ћемо дугорочно осигурати регионалну стабилност и раст и развој. Да бисмо могли да убиремо плодове успешних економских и других реформи потребно је да цео регион Западног Балкана задржи политичку стабилност. Зато Србија инсистира на отвореном дијалогу, јачању сарадње и поверења у региону . То су приоритети на којима сви заједно треба да радимо, јер је дијалог  једини и прави пут за решавање свих отворених питања“, навела је Брнабић и истакла да јој је  драго  што о овим питањима говори у Војводини.

„ Војводина одличан пример мултикултурализма, међуетничке сарадње и толеранције и на овај начин Србија показује посвећеност управо тим најважнијим европским вредностима. Данас на обележавању 73. годишњицу Батинске битке,  Србија поносно чува успомену на своје хероје који су без страха положили живот за нашу слободу. Остајемо доследни тим вредностима и заједнички настављамо да градимо бољу будућност“, истакла је Ана Брнабић.

Председник Покрајинске Владе Игор Мировић је у свом обраћању истакао да су у борбама против фашизма са руским и српским народом учествовали и припадници других народа.

„Најдубље дивљење, искрен пијетет и вечна захвалност. У свега пет или шест речи могла би да се сажму сва осећања која у сваком човеку буди сећање на учеснике једне велике, херојске,  историјски важне Батинске битке. Херојством без преседана обележили су историју учесници Батинске битке. У непоколебљивом строју уз руски и српски народ, стајали  припадници и других народа који су са нама живели  и који су  делили исте слободарске вредности. Они су дали  велики допринос коначној победи и због тога је та заједничка победа била дубоко праведна и због тога су њени резултати и њене жртве још већи и још узвишенији. Зато се данас, али не само данас сећамо са дубоким пијететом свих јунака и то обавезује и генерације које ће тек да дођу и да их не забораве и да на њиховом примеру уче како се воли своја земља, како се цени слобода и како се заједно бори за универзалну вредност човечанства“, казао је Мировић и истакао да тада каљено и учвршћено пријатељство српског и руског народа у вечном преплитању опречних глобалних интереса и сталном сукобу добра и зла и данас је много оних који би желели да то пријатељство уздрмају, да један од другога удаље ова два вековима чврсто везана народа, вером, традицијом и заједничким интересом и заједничким коренима. Да на то никада не пристанемо и да то никада не дозволимо обавезују  нас заједничке жртве Батинске битке, којима се данас клањамо“, истакао је Мировић.

Њ.Е. Александар Васиљевич Чепурин, амбасадор Руске Федерације, захвалио се свима који су дошли на обележавање 73. годишњице Батинске битке, јер сећање на пале руске и српске хероје је вечна руска и српска традиција,.

„Ми сада имамо одличну прилику да од наших земаља направимо просперитетне земље, да живот људи учинимо бољим и ми то хоћемо да урадимо. Спремни смо за то и за то имамо подршку у Србији. Ми то морамо урадити тако, да нико никада више не гине на ратиштима. Истовремено,  не можемо и не смемо да заборавимо наше ослободилачке ратове од фашистичке инвазије и агресије. Батинска битка је имала гигантски значај за читаву историју. Совјетска армија је учествовала у ослобађању дела територије Југославије и у борбама које су водили на овој територији погинуло је 1297 војника Црвене армије, који сада леже у заједничкој братској гробници у Сомбору коју смо обновили са градом Сомбором, на чему сам градоначелници Сомбора неизмерно захвалан“, рекао је Њ.Е. Чепурин.

Градоначелница Сомбора Душанка Голубовић је у свом обраћању такође говорила о историјском контексту и значају Батинске битке и истичући значајан допринос у коначној победи над фашизмом.

„Међу више од 2000 страдалих  погинуло је 82-оје Сомбораца.  Град Сомбор овој битци дао је допринос и као значајан болнички центар у којем је било смештено више од  11000 рањених војника. У знак сећања и захвалности на овај догађај 1981. године отворен је спомен комплекс и музеј Батинске битке. Као такав он представља једно  од укупно два здања у Војводини која су изграђена на месту самог одржавања битке: Од тада до данас,  ово здање које представља и има и културно-историјски значај,  под заштитом је Покрајинског завода за заштиту споменика културе. Данас,  након готово три деценије, присуствујемо поновном отварању обновљеног Музеја Батинске битке  и имамо прилику да поново одамо почаст погинулим жртвама и борцима којима дугујемо нашу слободу и нашу будућност“ , казала је Голубовић и захвалила се Покрајинској влади, председнику  Мировићу који је дао личну иницијативу и подршку да се обнови Музеј Батинске битке.  „Обновом спомен комплекса  скинули смо  сенку и заборав са лица палих бораца и поново вратили  вредност жртви за слободу. Данас,  на овом месту,  овим чином смо умили наш образ, образ Војводине, али и целе Србије јер се данас налазимо на тромеђи Републике Србије са државама Хрватском и Мађарском. Данас са овога места које представља средишњу тачку најзначајнијег пловног пута Европе – Дунаву – можемо сваком да поручимо да је Србија поново уређена земља, да Србију вреди поштовати. Србија цени појединачни допринос у општем интересу, Србија цени и негује и чува своју прошлост, пажљиво гради своју садашњост и планира своју будућност. У знак сећања, у знак захвалности и поштовања слава борцима чувене Батинске битке“, истакла је градоначелница Сомбора Душанка Голубовић.

Након Свечане академије положени су венци и представници Републике Србије, АП Војводине, града Сомбора, као и сви присутни посетили су реновирано здање Музеја Батинске битке.

***

Премијерка Владе Србије Ана Брнабић и Њ.Е. Александар Васиљевич Чепурин, амбасадор Руске Федерације,  пре одласка на спомен комплекс Музеја Батинске битке и церемоније обележавања  73. годишњице Батинске битке положили су венце на Споменик борцима НОР-а и споменик  погинулих бораца Црвене армије.

                                                               Послови информисања и односа са јавношћу

Званична интернет презентација
No Notify!