Бодрог фест 2017.
У Бачком Моноштору, на „Бодрог фесту 2017“, у два фестивалска дана, 11. и 12. августа, промовисани су традиција и култура овог поднебља. Традиција је промовисана кроз старе знате, традиционална јела и пића, приказана је стара ношња, а обичаје, игре и песме приказала су домаћа и гостујућа културно-уметничка друштва.
Оно што је дало печат овом 13. фестивалу, упис „Бачког Подунавља“ на УНЕСКО-ву Светску листу резервата биосфере, на слици су овековечили Милорад Рађеновић и Стипа Ковач. „Бачко Подунавље“ у свој својој лепоти сликари су осликали на платну од 35 квадратних метара и изложили је другог дана „Бодрог феста“.
Током два фестивалска дана кроз Бачки Моноштор прошло је седам до осам хиљада посетилаца, кажу организатори у МЗ „Бачки Моноштор“ и додају да би посетилаца било и више да време није показало своје ћуди. Али, како Моношторци живе у складу са природом задовољни су и фестивалом и гостима, од којих свакако међу првима истичу представнике локалне самоуправе која је препознала значај овог фестивала и финансијски га подржава.
Првог дана фестивала, осим осталог организовано је такмичење у кувању рибљег паприкаша, а прву ватру упалила је градоначелница Сомбора Душанка Голубовић.
Другог дана фестивала у „Бодрошком културном кутку“ могло се чути и видети много тога, дечји програм у оквиру којег и „Експериментаријум“ – еколошка радионица о Светској организацији за природу, изложба фотографија, промоције књига.
Активнији и рекреативно расположени посетиоци могли су прошетати или се бициклом провозати стазом „Штрбац“, све у свему мноштво садржаја.
И ове године, мажореткиње из Сонте имале су запажен наступ, а заменик градоначелнице Антонио Ратковић, осим осталог, захвалио се Моношторцима што су очували животну средину, што живе у сарадњи са природом и указао на развојне могућности који доноси уписивање „Бачког Подунавља“ на УНЕСКО Светску листу резервата биосфере.
Традиционално коњаник Стипан Ђиванов заменику градоначелника предао је рапорт и званично – фестивал је отворен… Рекли бисмо да фестивалски дани у Моноштору теку до наредног „Бодрог феста“. Истина, не кува се сваке вечери стотињак рибљих паприкаша на отвореном, али неколико сигурно, народне ношње и даље живе свој живот, културно-уметничка друштва вредно раде на томе да још неку народну игру отргну од заборава.
Са друге стране, у непосредној близини, у шумама и рукавцима живе орао белорепан, црна рода, патка њорка, видра и најбројнија популација европског јелена у Србији.
Послови информисања и односа са јавношћу
