Povratak na О Сомбору

Историја

У XIV веку, на властелинском имању угарске породице Цобор, развија се мало место, које је било у власништву властелина Цобор Сент-Михаља. По овом властелину је и данашњи град Сомбор добио име.
Цобор Сент-Михаљ брзо се увећавао и напредовао, што најбоље потврђује чињеница да су се у њему повремено одржавала скупштинска заседања Бодрошке жупаније.

Године 1541. Цобор Сент-Михаљ заузимају Турци. Турци у својим дефтерима уместо имена Цобор Сент-Михаљ 1543. године наводе име Сомбор.

У време турског заузимања, Сомбор је био велика варош, са градском цитаделом и пуно којунџијских дућана. Постојало је око 2000 кућа и Сомбор је важио за велику и богату варош. Већина становништва били су Власи-хришћани (Срби), а било је и Мађара.

Године 1554. Сомбор постаје нахијско седиште Сегединског санџака, којем је припадало 46 насеља, а он сам је био војни, управни, судски, привредни и верски центар за ширу околину. Тада је Сомбор имао две медресе за ученике и текије за дервише, 6 основних школа, 2 хана за путнике намернике и 1 хамам (турско купатило).

12. септембра 1687. године, Сомбор освајају Аустријанци. Године 1687. Сомбор насељава 5000 Буњеваца, а 1690. године Сомбор насељавају Срби под вођством Арсенија Treћeг Чарнојевића. Тада Сомбор постаје граничарски град и својим војним одредом помагаће битке код Сланкамена 1691. године и Сенте 11. септембра 1697. Захваљујући овим биткама, Сомбор стиче добар глас и постаје седиште среза Бачке жупаније. Године 1702. Сомбор добија нови статус и постаје „оппидум фоссатум“ у оквиру Хабзбуршке царевине. Године 1717. Сомбор постаје „оппидум милитаре“, а први капетан војничке вароши постаје гроф Јован Бранковић. Исте године отворена је у Сомбору прва Вероисповедна православна школа, а 1722. године Римокатоличка основна школа. Године 1716. Сомборци под вођством капетана Бранковића помажу при освајању Петроварадина, а 1717. године Београда. Касније су, на страни Хабзбуршке монархије, страдали у Пољској, Турској и на разним бојиштима Европе. Тада је 2/3 сомборског становништва било православне вере.

За велику оданост, Аустријска царевина ће Сомбору даривати земљишне поседе, а Сомборци ће бити ослобођени пореза царевини. Према положају који су заузимали, Аустријска царевина је сомборске војнике награђивала поседима. Обичан пешадинац добијао је 18 јутара обрадиве земље, каплар и коњаник 24 јутра, наредник пешадије 31 јутро, а наредник коњице 46 јутара, барјактари пешадије 61 јутро, барјактари коњице 96 јутара, поручници 112, а капетани 192 јутра. Велики капетан био је изузетно привилегован и добијао је 354 јутра обрадивог земљишта.

Када је престала опасност од Османлија, престале су и привилегије сомборских милитара (војника). На овоме је инсистирала жупанијска власт и угарске аристократе. Бечки двор је био против ових промена, али притисци на царицу Марију Терезију били су велики, и она, 1741. године потписује XVIII законски члан, којим се војничке вароши потчињавају под жупанијску надлежност, а одред милитара се расформирао. Тада ће Сомбор бити укључен у састав Бачке жупаније и предат на управу Угарској дворској комори. Ово је Сомборцима значило губитак свих привилегија. Али, Сомборци су били свесни шта све губе тако да се окупљају 18.11.1745. године на тргу испред Велике православне Светогеоргијевске цркве на договор на ком одлучују да истрају у очувању свог привилегованог статуса. Успели су да сачувају свој статус, али ће због тога платити веома високу цену. 150000 рајнских форинти у злату је уплаћено у царске трезоре. 17.02.1749. године, царица Марија Терезија је потписала повељу којом се Сомбор уздиже у ранг слободних и краљевских градова.

Упркос високо плаћеној цени, Сомбор је веома много добио. Граду је припало 11 пустара на којима су временом заснована салашка насеља која су, углавном, и данас задржала ранији назив: Буковац, Чичови, Градина, Иваново Село, Шапоње, Билић, Ненадић, Каракорија, Ранчево, Брачевац и Пипереш.

Године 1759. Српска православна црквена општина отвара четвороразредну Граматикалну школу, затим се оснива Латинска школа којом руководе фрањевци, Аврам Мразовић отвара Норму и овим се ударају темељи за школовање учитеља код Срба и других јужнословенских народа на овим просторима.

Године 1786. Сомбор постаје стално седиште велике Бачко-бодрошке жупаније. Бачко-бодрошка жупанија, као друга по величини у Угарској, захвата цео простор између Дунава и Тисе, на северу јој је граница ишла испод Калоче, а у њеном саставу су били и Суботица и Нови Сад.

У Сомбору се оснивају све бројније културне, образовне и банкарске установе, а касније и спортске друштвене организације. Сомбор постаје важан административни, трговачки, занатски, саобраћајни и културно-образовни центар. 1869. године стиже прва железница. Већ постојеће растиње се веома проширује и оно ће Сомбор претворити у зелену оазу. 12. октобра 1850. године Карољ Битерман отвара прву штампарију и јављају се први листови и часописи.