Povratak na Привреда

Инфраструктура

Инфраструктурна опремљеност градског подручја развијана је у различитим временским периодима. Путна инфраструктура у великој мери изграђена је још у 18 и 19 веку, када су градске улице биле изграђене тзв. калдрмом, као и клинкер опеком, а на чије је место данас дошао асфалт. Водоснабдевање је у том периоду било организовано путем артерских бунара, а почетком 20. века развија се и атмосферска канализација у граду. Жељезничка инфраструктура изграђена је у првој половини 20 века и од тада није било значајнијег развоја овог дела инфраструктуре Ипак, најзначајнији развој мреже комуналне и остале инфраструктуре био је присутан у другој половини 20 века.

Путна инфраструктура у граду Сомбору данас се може оценити као веома добра. Градске улице асфалтиране су у највећој мери и налазе се у задовољавајућем стању. Велики број улица асфалтиран је у периоду од 1996. године до данас, што је и разлог за изнесену оцену. Истовремено је важно нагласити да у Гогама, Јосићком насељу и у околини Великог православног гробља постоји проблем неасфалтираних улица, као последица станоградње ван планских основа. Додатни проблеми који се могу уочити у погледу путне инфраструктуре у граду везани су за потребе изградње обиласнице око града, изградњу кружних раскрница, проширења коловозне конструкције у улицама са већим саобраћајним оптерећењем, као и непостојање тзв. хабајућег слоја и банкина у одређеном броју улица, а што доводи до оштећења коловоза.

Саставни део анализе путне инфраструктуре у граду је и питање паркирања. У општини Сомбор регистровано је преко 30.000 возила, од којих је највећи број путничких возила. Све израженији проблем паркирања, који је посебно везан за најуже градско језгро, као центар административних, привредних и културних дешавања у општини и округу, указао је на потребу формирања паркинг места. У граду је извршено зонирање улица и уведене су 3 зоне на око 850 паркинг места, а посао управљања поверен је ЈКП „Паркинг сервис“. Уведена је и могућност плаћања паркирања путем СМС-а. Стање у области паркирања може се окарактерисати као добро, уз потребу изградње додатних места у неким улицама за потребе путничког саобраћаја. Теретна возила и аутобуси (посебно туристички) немају адекватно решено питање паркирања, што указује на потребу да се испитају могућности изградње паркинга за камионе у близини јужне обилазнице око града и паркинга за туристичке аутобусе у близини најужег центра града.

Пешачке и бициклистичке стазе налазе се у добром стању, иако постоје и места са већим оштећењима и избочинама, као последица издизања корења великог броја стабала у градским дрворедима. Додатни проблем везан за бициклистичке стазе јесте и њихова неповезаност, а то се посебно односи на непостојање бициклистичке стазе око градског језгра и бициклистичкких стаза које би биле изграђене уз главне излазне улице ка магистралним путевима у граду.

Град нема израђену техничку регулацију саобраћаја за цело подручје, већ само за ужи центар. Постојећа мрежа семафора постовљена је на неколико места у граду, а највише у оквиру тзв. Венца и улица које воде ка регионалним и магистралним путевима. Анализа показује да су семафори у добром стању, а за потпуније решавање семафоризације неопходно је изградити још неколико семафора (на пажљиво одабраним раскрсницама), са чиме би се мрежа семафора оптимализовала за наредни петогодишњи период.

Електро-енергетска мрежа је према својој покривености у граду на задовољавајућем нивоу. Највећи број домаћинстава има на располагању адекватну електричну енергију. Само у одређеним деловима града примећују се проблеми са снабдевањем електричном енергијом, а они су последица преоптерећења мреже односно недовољних капацитета трафо-станица у тим деловима града. Електро-енергетска мрежа у граду иако на задовољавајућем нивоу, није у потпуности адекватна за развој града, пре свега услед промена у напону мреже и све већих потреба које исказује привреда Сомбора. Проблеми са капацитетима електро-енергетске мреже посебно су присутни у Индустрисјкој зони, где се у последњих 3 године појавио већи број корисника. У одређеним деловима града још увек постоји и електро мрежа на дрвеним стубовима, што је потребно променити, као и приступити каблирању мреже у деловима града у коме се предвиђа изградња стамбених и привредним објеката.

Јавна расвета у граду Сомбору постављена је на металним, бетонским и дрвеним стубовима различите висине. Највећи део система јавне расвете изграђен је пре више од 25 година и од тада су улагања била на скромном нивоу. То је основни разлог зашто се може изнети оцена да је систем јавне расвете у лошем стању, са застарелим живиним светиљкама, што утиче на високе трошкове утрошене електричне енергије и високе трошкове текућег одржавања уз недовољно квалитетну осветљеност града. На смањену осветљеност поред застарелог система јавне расвете утиче и велики број дрвореда са густим крошњама и ширина улица које би захтевале посебно решавање осветљења за саобраћајнице у односу на пешачке површине и зелени појас.

Систем даљинског грејања изграђен је за снабдевање топлотном енергијом за око 3000 корисника-станова у колективном становању и у објектима предшколских, школских и других установа јавног сектора, као и за потребе привредних објеката у Индустријској зони. Систем се састоји од магистралног вода у дужини од преко 2 км, који топлотну енергију доводи из постројења градске топлане до корисника у граду и мреже која најгушћу покривеност има у блоку Селенча. Читав систем се налази у веома лошем стању, што узрокује честе хаварије и губитке на мрежи. Поред тога, систем је грађен као једноцевни без могућности мерења топлотне енергије по појединачном кориснику. У зградама колективног становања уграђене су подстанице, које су дотрајале и неопходно је приступити њиховој промени, како би се оптимализовала испорука енергије. Мрежа цеви веома је дотрајала и изискује значајна улагања у замену водова широм града.

Постројење градске топлане налази се на јужном делу града, у склопу индустријске зоне и заузима површину од око 2,5 ха. Изграђено је са капацитетом од 40 MW топлотне енергије и као погонско гориво за котловске јединице користи се мазут током дужег низа година и земни гас почевши од 2003. године. Постројење располаже резервоарима за мазут од преко 700 тона. Како је објекат изграђен пре више од 25 година налази се у релативно лошем стању, што се посебно односи на котлове и димљаке. Овакво стање утиче на недовољну функционалност објекта и велике утрошке енергената, као и емисију гасова са повећаним степеном загађења.

Гасна мрежа започета је са изградњом 2002. године. Развој мреже кренуо је од јужног дела града, где се налази главна мерно-регулациона станица за снабдевање града земним гасом. У току протеклим 5 година изграђено је преко 200 км гасне мреже, са чиме је гасификован јужни део града и Индустријска зона, а свеобухватним радовима на изградњи мреже у току 2007 и 2008. гасификација града ће бити завршена у потпуности. Гасна мрежа развијена је у свим деловима града, осим у деловима где постоји систем даљинског грејања, а посебно у објектима колективног становања.

Телекомуникациона мрежа је веома добро развијена и покривеност је потпуна. У погледу фиксне телефоније у граду постоји преко 32.000 прикључака и у веома високом проценту од преко 95% мрежа је дигитализована. У оквиру мобилне телефоније присутни су оперетери „Телеком“, „Мобтел“ (Теленор), а у 2007. години ће стартовати и трећи оператер „Мобилком“. Број корисника услуга мобилне телефоније је у порасту, а покривеност града сигналом је на високом нивоу. У склопу телекомуникационе мреже важно је истаћи постојање кабловско-дистрибутивног система у граду Сомбору. На подручју града за пружање ове услуге лиценцу Радио-дифузне агенције добила су 2 система и то: „Serbia Broadband- Српске кабловске мреже“ д.о.о. Крагујевац и „Бивалент“ д.о.о. из Сомбора. Покривеност града КДС системом је веома добра уз оцену да је мрежа само делимично каблирана под земљом, док се у највећем делу она простире кроз ваздух. Интернет мрежа у граду је на високом нивоу, иако је још увек доминантан облик конекције тзв. dial up веза. Безични интернет (wireless) се брзо развија, а од 2006. године интернет се може користити и путем КДС система, као и уз помоћ АDSL-a.

Водоводна мрежа је најважнији елеменат комуналне инфраструктуре у свакој локалној средини. У Сомбору је она грађена током дужег временског периода и отуда постоје значајне разлике у погледу њеног стања и функционалности. Све до краја 70-тих година водоводна мрежа грађена је постављањем азбестних цеви, а након тога се прелази на развој мреже са новим материјалима. И поред неуједначене старости мреже може се изнети закључак да су теннички губици на дистрибуцији мреже на ниском нивоу. Замена цевовода на водоводној мрежи ради се перманентно тако да данас можемо говорити о потпуној покривености града овом мрежом, а која по свом капацитету може задовољити прописане захтеве за квалитетом воде и количинске потребе становништва у индивидуалним домаћинствима и стамбеним зградама, као и привреди и јавном сектору. Од уочених мањкавости мреже потребно је истаћи проблеме са притиском који се јављају у летњим месецима, посебно у објектима колективног становања на вишим спратовима. Проблем је могуће решити изградњом додатног торња у блоку Селенча, чиме би се омогућило адекватно снабдевање овог дела града који је најдинамичније шири. Мрежа се развија и у приградским насељима и потребно је изградити мрежу на удаљености до 5 км од градске зоне, што ће омогућити заокруживање градске мреже у целини.

Црпна станица Јарош представља фабрику воде насталу на артерским бунарима који су дуго времена и коришћени у Сомбору за потребе водоснабдевања. Изграђена је према тадашњим стандардима и захвата воду из 2 подземна резервоара на дубинама до 60 метара и дубинама између 130 и 140 метара. Мешањем воде из ових подземних резервоара и њеном припремом добија се вода задовољавајућег квалитета за становништво. Капацитет црпне станице износи до 200 l/s и уз његово проширење за додатних 200 l/s може се изнети оцена да би такав укупни капацитет био довољан за потребе града и приградских насеља, као и неких насељених места у дужем временском периоду. Стање црпне станице је задовољавајуће и могуће је обезбедити њену функционалност уз додатна улагања у текуће и инвестиционо одржавање.

Атмосферска и фекална канализација представљају систем каналисања атмосферске, односно отпадне воде у граду Сомбору, с тим да систему фекалне канализације припада и постројење за пречишћавање отпадне воде. Организовано уклањање отпадних вода почело је пре око 25 година и данас постоји сепаратни систем одвођења атмосферских и факалних вода. Највећи део мреже сачињава систем цеви пречника од 150 до 800 mm од салонита, бетона и PVC. Покривеност града канализационом мрежом износи око 45%, а потпуна покривеност овом мрежом очекује се до 2012. године. Поред улица у којима не постоји канализациона мреже, посебно је значајна чињеница да и у улицама где постоји мрежа сва домаћинства нису прикључена. Управо зато, веома је велики број септичких јама у индивидуалном становању, што посебно угрожава животну средину и прети загађењу подземних вода чији се ниво знатно подигао у последњих 10 година.

Систем за пречишћавање отпадних вода у Роковцима са капацитетом од око 180.000 еквивалентних јединица, што представља значајан потенцијал грађен да задовољи потребе града и у наредних 50 година. Према својој локацији у близини индустријске зоне и дела града са колективним становањем, пречистач у потпуности задовољава потребе града и потребно је обезбедити адекватна средства како би се садашње добро стање обезбедило и у будућем периоду.

Градска депонија у Ранчеву представља једну од најбоље изграђених депонија у Републици Србији. Налази се на 10 км од центра града на укупној површини од око 30 ха. Према пројектној документацији изграђена је за потребе града, насељених места уз могућност да прими отпад и из других општина Западно-бачког округа. Пројекат по којем је изграђена предвиђа и могућност степенастог проширења тела депоније и то у 9 нивоа, са чиме би се укупан капацитет депоније вишеструко повећао и био би довољан за наредних 50 и више година. За сада не постоји селекција отпада у значајнијој мери, али је потребно истаћи да за то постоје услови на депонији, а постоји и могућност оснивања рециклажног центра на истој локацији.

Поред наведених објеката комуналне инфраструктуре, потребно је истаћи и друге објекте од значаја за развој града. То су свакакопристаниште „Каменко Гагрчин“, које је лоцирано на Великом Бачком каналу на јужном делу града, у непосредној близини индустријске зоне, затим војни аеродром на удаљености од око 7 км од града, као и постојање жељезничке и аутобуске станице. Пристаниште, војни аеродром, жељезничка и аутобуска станица имали су веома важну улогу у повезивању Сомбора са другим местима у региону, како у погледу превоза путника, тако и у погледу робног транспорта. Сви ови објекти су у релативно лошем стању, пре свега због недовољног улагања у одржавање и смањеног обима саобраћаја и финансијских средстава у складу са тим. Посебно је потребно истаћи међумесну и међуградску аутобуску станицу лоцирану у блоку Селенча, која према својој функционалности, саобраћајном решењу и урбанистичким плановима не може бити у потпуности функционална на тренутној (привременој) локацији и потребно је приступити њеном измештању на другу локацију.

У граду Сомбору постоје Велико и Мало православно, Велико и Мало католичкко, Јеврејско и Партизанско гробље. Велико Православно гробље налази се у источном делу града. Гробље је уређено и потребно је приступити његовом проширењу, како би се омогућило сахрањивање у наредном периоду. Велико Католичко гробље је добро уређено и за њега је такође потребно мање проширење.