МЗ Дорослово

Дорослово, Николе Тесле 61
Тел.:+38125/5862-610
емаил: mzdoroslovo@eunet.rs 
Савет МЗ : Магдолна Гелер, председник, Ласло Месарош, заменик председника, чланови Савета су и: Илона Пелт, Еде Диоши, Геза Кираљ, Јожеф Декањ, Тимеа Ленард, Роберт Холо, Геза Ковач, Тивадар Хенчар и Сима Прибић.
Секретар МЗ: Ференц Пелт

Насеље Дорослово лежи у северозападном делу Бачке. Суседна села су: са северне стране Стапар, са источне стране Бачки Брестовац, са западне Сонта, а са јужне стране Српски Милетић. Село је од Сомбора удаљено 21 км, а налази се на западној лесној тераси, на окуци некадашњег Мостонге. Село је једно од троје села у Западно-Бачком округу које су познате по својој традицији.

2002. година на основу пописа у Дорослово живи 1981 становника, 800 домаћинстава. По величини ова месна заједница спада у ред средњих месних заједница на подручју општине Сомбор, међутим по својој активности била је увек међу водећим на подручју општине Сомбор.

Дорослово се по први пут помиње у писаним документима 1313. године, а археолошка ископавања потврђују да су на овом терену били настањени људи и пре 2700 година. Тврди се да је ово друга постојбина Дорослова, односно раније насеље Дорослово се налазило на десној страни бив. реке Мостонге, али због честих поплава и последње поплаве Дунава бива пресељено на садашње подручје. Такође постоје тврдње да је Дорослово изгорело у једном катастрофалном пожару за време жетве да су људи бежали у поље испред ватрене стихије. У то није тешко веровати јер су куће биле покривене искључиво трском, а дворишта напуњена камарама сламе и жита.

Априла 1752. г. Коморски администратор Редл дао је нацрт по коме Дорослово ( Úј Doroszló) треба да се насели са 150 мађарских или словачких породица римокатоличке вере. Породице су досељене из жупаније Зале, Шомођ, Комароми и Ваш.

У Дорослову има запослених укупно у друштвеном сектору око 100 што је у односу на број становника веома мало. Док са пољопривредом бави се око 65% становника, међутим иза тог показатеља крије се велик број старачких домаћинстава.

Укупан земљишни фонд износи 4.126 ха од којих је већи део у индивидуалном поседу, а мањи део у друштвеним сектору. Од биљних култура највише се гаји пшеница, кукуруз, шећерна репа, сунцокрет, соја индустријска паприка итд. Упоредно са развојем земљорадње развијено је и сточарство, али не у тој мери као земљорадња. Највише се гаје свиње, говеда, оваца и коза.

Једино друштвено предузеће је на територији МЗ земљорадничка задруга „Дорослово“, која је већ годинама била под принудном управом и до данашњег дана бори се за опстанак. Такође на територији МЗ послује још неколико приватно пољопривредно предузеће, које имају успешну сарадња са земљорадницима, и малих предузећа, како произвођачких тако и трговачких.

Ова Месна заједница је у протеклом периоду изградила низ објеката друштвеног стандарда за историјски гледано релативно кратко време и за знатно мала финансијска средства, на основу самодоприноса или на основу добровољног рада.

Највећи проблем је водовод, који је у овом насељу грађен је још 1966. године и то по систему „микроводовода“. Планирана реконструкција водовода, његово обједињавање у један систем и бушење централног изворишта са централним црпним постројењем за сада није могуће, због недостатка финансијског средстава, за чега су потребна знатна већа средства са којима ова Месна заједница не располаже нити има изгледа у догледно време да ће располагати.

Образовање у Дорослову почиње заједно са насељавањем људи у овај крај. У 1963. г године село добило нову савремену школску зграду. Основна школа је добила име по песнику Петефи Шандору. Данас у школи има 16 одељења. Настава се одвија на мађарском језику, и на српском језику. У оквиру школске зграде налази се дечјег вртића.

Пре годину дана организован је рад са најмлађим узрастом (3-5 године), у оквиру цивилне организације Куцко. Циљ ове врсте васпитања је васпитање и навикавање на заједнички живот.

Дорослово није познат само о својој традицији, него о Светом Бунару, чудотворној води где сваке године долази на хиљаде верника из целе Војводине. 2002. године је селу отворен сеоски музеј, са унутрашњошћу са почетка столећа. Становници музеј посећују се пуно љубави не заборављајући своју прошлост.
Требамо истаћи да у нашој МЗ постоји неколико друштава.

Мађарско Културно Уметничко Друштво „Мориц Жигмонд“ основано је 1938. године. Оснивано је са циљем окупљања мештана, који осећају одговорност према очувању традиција и културе мађарског становништва. У оквиру КУД-а раде разне секције: драмска, књижевна, фолклорна и музичка. Међу секцијама фолклорна група је увек била једна од најважнијих и најатрактивнијих. Група годишње учествује на 5-6 смотри и гостовања у земљи и иностранству. Једна је од малог броја фолклорних група у Војводини чији је циљ очување локалне традиције тј. у свом програму имају искључиво кореографије на основу дорословачких плесова и песама.

Културно уметничко друштво „Никола Тесла“ основан пре десетак година у Дорослово. Циљ овог друштва је да негује традицију и обичаје својих предака из Лике и Баније као и обичаје народа из своје околине. Рад у КУД-а је волонтерски. Тренутно раде три фолклорне секције (млађи, средњи и старији узраст) као и драмска секција.

У селу имамо Добровољно ватрогасно друштво, које је једно од најактивнијих друштава у селу. Позитивно у раду овог друштва је и то што поред своје редовне превентивне делатности окупља и младе те их кроз забаву и разне ватрогасне вежбе упознају са противпожарном делатношћу.

Удружење пензионера броји више од 190 чланова. Већ годинама и до сада су успешно организовали сусрет чланова, сваке недеље се састају због дружења (шах, картање, итд.)

Спортско друштво „Мостонга“ је основано 1935 године. Има више од 63 чланова, то су у већем делу фудбалери. Циљ друштва да омогући сваком заинтересованим грађанину села, да сем фудбала може да се бави у оквиру овог клуба и са осталим спортовима (нпр. стони тенис, одбојка, кошарка, рукомет итд.). Пре годину дана су изграђен у оквиру програма „ревитализација друштва путем демократског деловања“ лепа свлачионица поред фудбалског игралишта.

Поред тих организације имамо организације жене, које у свим приликама учествују на разним друштвеним активностима села. Годинама организују са успехом изложбу ручних радова.

Ловачко друштво броји око 40 чланова. Ловци воде бригу о заштити животињског свете у околини села.

Посетите нас у нашем лепом месту или виртуално на следећим сајтовима:

Zvanična internet prezentacija