МЗ Станишић

Ослобођења 85

25284 Станишић

тел: 025/830-097

Савет МЗ: Никола Јовичић, председник, Бојан Китић, заменик председника, Вукашин Ергић, Драган Катић, Сњежана Мартић, Владимир Бербер, Живко Јагодић-Куриџа, Борис Буловић, и Љубинко Врачарић.

Секретар МЗ: Љиљана Гусић

е-маил: mzstanisic@open.telekom.rs 

е-маил: ljiljana.gusic@gmail.com

Најстарији сачуван запис о станишићкој пустари потиче из 1658. године, када је угарски палатин Ференц Вешелењи доделио пустару Станишић (Stanisics) генералу и племићу Палу Шерењију. Турски извори наводе Станишић као насељено место 1676. године, а као запустело село (desertorum pagorum Sztanisich)Станишић је забележен 1698. г. на попису насеља Бачког округа. Током прве половине 18. века пустара Станишић припадала је сомборским граничарима, а од 1745. г. Коморској управи. На пустару је из оближњих села Барачка и Даутово 1763/64. г. пресељено стотињак српских породица, које су овде основале данашње село Станишић. Почетком осамдесетих година у Станишићу почиње насељавање мањег броја мађарских и словачких породица, а током 1786/87. г. овде је насељено и стотињак немачких породица (Немци ће наставити да се досељавају и наредних деценија). Почетком 19 века, па све до времена Мађарске револуције 1848/49.године, Станишић је био у поседу племићке породице Редл. Потписом аустријског цара Франца I Станишић 1811. г. добија статус трговачке и пољопривредне варошице, а српска и немачка општина спојене су у једну. Данашња православна црква подигнута је 1806, а римокатоличка 1815. године. Немачко становништво је током 19. столећа постало најбројније. Према попису из 1800. г. у селу је живело 2.788 становника, 1820. г. 4.219, 1900. г. 6652, а 1931. г. 7.588 становника. Станишић је између два светска рата био демографски, привредно и друштвено развијена самостална општина. Након Другог светског рата немачко становништво је насилно исељено, а на његово место, током колонизације 1945/46. године, досељено је српско и хрватско становништво из Далмације.

Према попису из 2011. године Станишић има 4.080 становника. Некада је ово место било општина којој су припадала села: Риђица, Гаково, Крушевље и Растина.

У школској 2015/2016. години Основну школу „Иван Горан Ковачић“; похађа 256 ђака.

Тренутно у селу има 1.458 активних домаћинстава

Људи у селу се баве претежно пољопривредом, на индивидуалним газдинствима, као и производњом и прерадом млека и производњом поврћа. Станишић има неколико пољопривредних задруга, две млекаре, фабрику обуће, пошту, месну заједницу, истурено одељење матичне службе, библиотеку, основну школу, забавиште, обданиште, амбуланту, Дом културе и станицу милиције, кафиће и продавнице. Веома активни су чланице Удружења жена „Удахни живот“, Српско културно уметничко друштво „Извор“, Добровољно ватрогасно друштво Станишић и Фудбалски клуб.

Захваљујући људима добре воље, опстао је и фудбалски клуб, џудо клуб, шах клуб и удружење голубара, а деца у школи имају могућност да се баве разним активностима, спортским и осталим.

Пре неколико година Станишић је добио два нова бунара чиме је решено питање водоснабдевања у селу.

У селу постоје католичка и православна црква. Активна су сеоско и католичко гробље, а постоји и јеврејско, неактивно.

Станишић има богат културно уметнички живот, а од пре неколико година отворена је и сеоска Галерија. Постоји и сеоски часопис „Панонски морнар“ који Месна заједница издаје 15 година.

Zvanična internet prezentacija