Карађорђев плац 95
25240 Стапар
тел 025/5827-734
фаx 025/5827-442
Председник Савета месне заједнице: Гордана Бојанић
Заменик председника Савета месне заједнице: Светлана Радин
Секретар месне заједнице: Љиљана Ђуришић
Чланови Савета месне заједнице: Милица Стајшић, Милош Новковић, Марко Живковић, Игор Ћупурдија, Дејан Милић, Зора Симеуновић, Сузана Пајић.
Стапар је село на северозападном делу Бачке, удаљен 14 км према југу, од Сомбора. Село лежи на 94 метра надморске висине, а релативна висина достиже пет до десет метара.
Највиши „стапарски врх“ су Чаире, које се налазе североисточно од села, непосредно уз некадашњу пругу Сомбор-Оџаци. Познате су потоме што су ту некада били засађени виногради. Сеоски атар обухвата 8450 ха и граничи се са атарима чак девет места: Сомбора, Сивца, Малог Стапара, Крушчића, Бачког Брестовца, Дорослова, Сонте, Свилојева и Пригревице.
У селу данас живи 3894 становника, највећим делом српске националности. Главно занимање становништва је земљорадња. У селу има неколико малих занатских погона и више десетина приватних занатлија, а мањи број житеља сваког дана путује у Сомбор, где ради у фабрикама и установама.
Село припада сомборској општини, а у прошлости је Стапар био седиште општине коју су чинили још Бачки Брестовац и Дорослово.
Верује се да су преци Стапараца у ове крајеве дошли после Мохачке битке 1526. године. Половином 18. века из насеља , из насеља Бокченовић и Вранешево где су живели, због отпора колонизацији Немаца, протерани су најпре на Водицу, а затим на место данашњег Стапара. Легенда говори да је Стапар добио ово име јер је приликом досељавања 1752. године дошло стотину пари (парова), па је првобитно добио име Стопар, а потом се име претворило у данашње.
После Другог светског рата, у новој Југославији са шест република, Стапар су прозвали „СЕДМОМ РЕПУБЛИКОМ“. Схватиле су комшије из околних села да су Стапаци посебни, особењаци, тврдоглави, инаџије и ко зна шта све још. Стапарци никада нису много марили, а и данас је тако, за опаске да су „накриво насађени“. Њима је увек веома мило када се каже да је Сомбор, за који су везани на све могуће начине, углавном познат по томе што се налази поред – Стапара!
У Стапару данас постоји: Здравствена станица, Пошта, банка, Дечији вртић „Вера Гуцуња“, О.Ш. „Бранко Радичевић“, три земљорадничке задруге, продавнице, занатске радњ, кафићи и друга места за изласке и забаву младих. За Стапар је веома похвално што су многи млади остали на газдинствима својих предака, баве се пољопривредном производњом, ту су основали своје породице, живе и раде у овој сеоској средини коју желе да унапређују, али и очувају традицију и обичаје којих у Стапару има много и преносе се са колена на колено.
Сеоски водовод вредан је помена јер је у селу редовно снабдевање питком водом, а Стапарци су га изградили од сеоског самодоприноса и тренутно се налази под окриљем Месне заједнице „Стапар“, где је запослена стручна служба која води рачуна о водоводу.
Мењала су се игралишта и називи клубова, а фудбал је увек био и остао важан чинилац сеоског живота. Стапарском фудбалском клубу „Хајдук“ је поводом обележавања 75. годишњице, на прослави која је уприичена 1998. године, уручена Златна плакета Фудбалског савеза Југославије.
Четири деценије постоји стоно-тениски клуб „Гусар“ који је за то време одиграо више од 2000 утакмица, имао преко 300 чланова, који су укрштали рекет са противницима у шест рангова такмичења, и два пута били победници Олимпијских сеоских игара Србије.
Једино је село у земљи са голубовима којима је назив расе дат по имену села тзв. „стапарски летач“ и побрао је низ признања летећи од изложбе до изложбе.
стапарски ћилим
Надалеко чувени „стапарски ћилим“ је такође обележје насељеног места Стапар. Врхунац вековне традиције је гајење коња и љубав Стапараца према овим животињама која се преноси с генерације на генерацију. Некада је у селу било више од 1000 грла која су била у функцији сељачких послова, а данас Стапарци држе педесетак лепотана који служе за параде и доказ престижа њихових власника.
Стапар зову још и село хармоникаша, а у част томе, од 2002. године у селу је заживела манифестација „Прва српска хармоника Војводине“, на којој су учествовала најзначајнија имена ове бранше.
Стапарци су, као и остали учесници манифестације имали прилику да их прати оркестар Бранимира Ђокића, једног од водећих ауторитета хармонике у нашој земљи. Село је заинтересовано да се ова манифестација и даље развија, да траје неколико дана и са много више учесника, а можда да прерсте у „војвођанску Гучу“.
Од „Зеленог ћошка“ према Дорослову, налази се чувени Жути бунар, једини преостали артерски бунар у селу. За овај бунар везана је анегдота да девојке или момци који дођу у Стапар и напију се воде са Жутог бунара, обавезно се удају или жене у овом селу.
Велика Госпојина је вековна традиција коју славе сви сељани. Обично недељу дана пре Велике Госпојине, почиње традиционална прослава под називом „Госпојинске вечери“ са богатим културним и спортским програмима. Најзначајније вече ове прославе је такмичење у кувању овчијег паприкаша, када Стапар посети велики број бивших Стапараца и гостију из околине. За овчији паприкаш, у Стапару важи изрека да „ТЕГЕТ ОДЕЛО И ОВЧИЈИ ПАПРИКАШ НИКАДА НЕ ИЗЛАЗЕ ИЗ МОДЕ“. Веома значајан датум за село је 4. децембар, када се слави Ваведење пресвете Богородице – сеоска слава.
О Стапару има много тога да се каже и да се у њему види. О Стапару су многе књиге написане. А ко жели да се увери, добродошао. Стапарци су добри домаћини и сваки добронамерни посетилац ће бити радо дочекан