окт 23

СОМБОР И СОМБОРЦИ ПРОСЛАВИЛИ 73 ГОДИНЕ ЖИВОТА У СЛОБОДИ

У уметничком делу програма учествовали су ученици Музичке школе Петар Коњовић и ученици Гимназије Вељко Петровић

Дан ослобођења Сомбора, обележен је полагањем венаца на спомен обележја погинулих бораца и жртава Другог светског рата и Свечаном академијом.

Венце на спомен обележја погинулих бораца НОР-а, положиле су делегације Града Сомбора, СУБНОР-а, Војске Србије – Први центар за обуку Сомбор, Асоцијација жена Србије Градски одбор Сомбор, УГ „Коло српских сестара“, Друштва српско-руског пријатељства, борачких удружења, ГО Српске напредне странке,  ГО Социјалистичке партије Србије, као и друге делегације.

На споменик бораца Црвене армије цвеће је положио Сергеј Парубин, помоћник војног аташеа Амбасаде Руске Федерације, делегација Града и друге делегације.

На споменик жртава бугарске националности венац је положио Милчо Игнатов, војни аташе у Амбасади Републике Бугарске и делегација Града Сомбора, док су на споменик жртвама фашистичког терора цвеће заједно положили представници Града, СУБНОР-а и  представници амбасада Русије и Бугарске.

На Свечаној академији, приређеној у великој сали Скупштине града, присутнима се обратила градоначелница Сомбора Душанка Голубовић, која је истакла да је обележавање Дана ослобођења од великог значаја.

„21. октобар 1944. године један је од најзначајнијих дана у историји нашег града, јер је тог дана град Сомбор извојевао своју победу и своју слободу у Другом светском рату. У томе су несумњив допринос дали наши суграђани, Сомборци  и други припадници наше тадашње државе и представници совјетске Црвене армије.  Обележавање овог датума је од великог значаја, јер одговорно друштво можемо бити управо и само онда када смо спремни да ценимо  све оно  што појединци чине у општем и заједничком интересу. Нарочито у оваквим ситуацијама када су дали свој живот или своје здравље за нашу данашњу слободу која је омогућила привредни и економски развој, очување наше културе и образовања“, казала је градоначелница и најавила обележавање Батинске битке 11.  новембра и  поновно отварање Музеја Батинске битке.

„11. новембра 2017. године, отворићемо музеј који је деценијама био запуштен, урушен и у неодржаваном стању. С обзиром на чињеницу  да смо држава и друштво које брине о себи и ради на себи и поштује своју историју и традицију ово ће за нас свакако бити значајан догађај. Захваљујем се што сте данас дошли, надам се да ћете доћи и 11. новембра и да ћемо сваке године одати пошту свима онима чије плодове и данас уживамо“, истакла је Голубовић.

Присутнима се обратио и Петар Грабеж, председник Градског одбора СУБНОР-а који је свим грађанима Сомбора честитао 21. октобар.

„Нема ништа лепше за једно друштво у целини, него да живи и развија се у миру и слободи. У темеље слободе многи наши суграђани уградили су своје животе и ми се данас поклањамо њиховим сенима“, казао је Грабеж.

На Свечаној академији Градоначелница је уручила захвалнице Јовану Вукобратовићу, члану председништва СУБНОР-а и председнику Месног одбора у Бачком Брегу и МО у Кљајићеву.

Уручена је и Октобарска награда, као награда за трајно животно дело доктору књижевних наука Миливоју Млађеновићу.

Захваљујући се на награди др Млађеновић се захвалио, дивном сомборском свету.

„Наградили  сте ме и дали ми највећу почаст коју овај град пружа, па ћу ја са своје стране колико будем могао, знао и умео и даље у својим пословима и данима гледати да увек радим за добро људи и  овога града. Величаћу оно што овај град има, а други немају. А има – чврст темељ јер је саздан сав од слоге…“, казао је др Младеновић и навео уметнике по којима је Сомбор познат.

„Сомбор је свет за себе, град који вековима одолева  беди свакодневности, који се одупире кобној уобичајености у сваком погледу. Стварност никада није идеална – као ни ми сами,  али ће борба против ћифтинског духа и мишљења остати циљ којем ћу тежити. Ово је за мене највеће  признање  у животу  и молим вас – не очајавајте никад – лењост и равнодушност су убиствене. Воља за стварањем је спасила племенити град Сомбор“, рекао је захваљујући се на награди др Миливоје Млађеновић.

Осим домаћина – представника скупштинске и извршне власти и  СУБНОР-а, Свечаној академији присуствовали су представници  амбасада Руске Федерације и Републике Бугарске, Војске Србије – Први центар за обуку – Сомбор, покрајински посланици, представници Западнобачког управног округа и општина округа, Полицијске управе Сомбор, верских заједница, борачких организација и удружења, јавних предузећа и установа, удружења грађана, основних и средњих школа и други гости.

У уметничком делу програма учествовали су ученици Музичке школе „Петар Коњовић“ и  ученици Гимназије „Вељко Петровић“.

***

Реч, две о добитнику Октобарске награде

(из образложења предлагача Михајла Несторовића, управника Народног позоришта Сомбор)

Миливоје Млађеновић доктор књижевних наука, рођен 11.05.1959. године у Бијељини, дипломирао на Филолошком факултету у Београду (1982), магистрирао на Педагошком факултету у Сомбору (2002), а докторирао на Филолошком факултету у Београду (2007).

Тренутно у звању доцента на Педагошком факултету у Сомбору, скоро цео радни век од 1983. године до данас, провео је у култури града Сомбора, као стваралац, активни учесник и менаџер. У младости је био ангажован као организатор књижевних програма у дому омладине, те у листу „Покрет“, Радио-Сомбору и на страницама часописа „Домети“.

Највећи допринос култури града Сомбора Миливоје Млађеновић је дао као управник Народног позоришта Сомбор, а потом и као драмски писац. Период у којем је управљао сомборским Народним позориштем (1989-2000) рачуна се у историји српског позоришта, и памти у јавности, као обновитељски период снажног продора модерних позоришних струјања упркос немаштини деведесетих. Такође  упамћен је и као утемељивач јединствене манифестације „Позоришни маратон“ која траје пуних 25 година.

Након сомборског Народног позоришта Млађеновић је седам година управљао националним позориштем СНП у Новом Саду и у том периоду водио Стеријино позорје као најзначајнију фестивалску институцију. Добитник је бројних награда за свој уметнички и друштвени ангажман, и то: „Никола Петровић Пеца“ (1996)-за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији;

Златна повеља „Лаза Костић“ за најбољу новинску репортажу на Међународном фестивалу репортаже  „Интерфер“ (1997) ;

Награда за позоришни есеј за позоришном фестивалу „Дани Миливоја Живановића“ у Пожаревцу (2001);

Награда „Сима Цуцић“ за најбољу књигу из области науке књижевности за децу (2017).

                                                     Послови информисања и односа са јавношћу

Званична интернет презентација