ДУНАВ КОД БАТИНЕ – ВЕНЦИ СЕЋАЊА НА ПОГИНУЛЕ БОРЦЕ

ДУНАВ КОД БАТИНЕ -  ВЕНЦИ  СЕЋАЊА  НА  ПОГИНУЛЕ  БОРЦЕ

Дунавом код Батине,  11. новембра,  72  године после почетка  Батинске битке  запловили су венци и цвеће  у  знак сећања и поштовања на  борце погинуле током битке која је трајала од 11. до 29. новембра 1944. године.

Почаст погинулим борцима одале су делегације републичког, покрајинског и СУБНОР-а  градске организације Сомбор,  града Сомбора,  Војске Србије – Првог центра за обуку Сомбор,  аташе Амбасаде Русије  Алексеј Морозов,  потомци погинулих.

Присутнима су се обратили Петар Грабеж, председник градске оргаизације СУБНОР-а Сомбор, Светомир Атанацковић, потпредседник републичког и председник покрајинског СУБНОР-а, те Антонио Ратковић, заменик градоначелнице Сомбора.   antonio

– Борци Народноослободилачке војске Југославије и Црвене армије  пуних  18 дана водили су  борбу за
слободу у којој живимо и данас.  Поносан сам што имам прилику да се свима вама који сте прошли страхоте Другог светског рата и Батинске битке могу     захвалити на свој добробити коју сте нам омогућили освајањем слободе и победом над фашизмом. На овом месту жртвовано је много младих живота и на нама је да жртве поштујемо и негујемо  сећање на њих. Хвала им, а ми ћемо настојати да Дунавом никада више не тече ничија крв и тиме ћемо им се на најлеши начин одужити – обратио се присутнима Ратковић.stroj

Битка код Батине  је вођена   између јединица НОВЈ и Црвене армије са једне и јединица Вермахта и његових савезника са друге стране од  11. до 29. новембра 1944. године . Циљ јединица НОВЈ је био ослобађање Барање, а Црвене армије да успостави мостобран за прелазак тенковиских јединица на десну страну Дунава ради лакшег заузимања Мађарске.  Немци су настојали да омогуће повлачење својих јединица преко Хрватске и Словеније у Аустрију.  Батинска битка је једна  највећих битака по ангажованим снагама учесника, интензитету борби и стратрешком значају  у току Другог светског рата на подручју Југославије.  Жртве су биле огромне, на страни НОВЈ – 51. дивизије   погинуло је 478 бораца, рањених је било 850, а у јединицама Црвене армије погинуло је 1.500  црвеноармејаца.