Пре два века, 1816. године, Српска учитељска школа пресељена је из Сентандреје у Сомбор. Два века после, 15. новембра 2016. године на Педагошком факултету као настављачу и баштенику просветитељске традиције, одржана је свечаност којој су присуствовали покрајински секретар за високо образовање и научно-истраживачку делатност проф. др Зоран Милошевић, градоначелница Сомбора Душанка Голубовић, проф. др Душан Николић, ректор Универзитета у Новом Саду, гости из Руске Федерације са државног Универзитета „Лобачевски“, као и бројни други гости из свих сфера друштвеног и јавног живота Сомбора и шире заједнице.
Обраћајући се присутнима проф. др Зоран Милошевић, покрајински секретар истакао је да „свако време има своје дилеме“
-
И ово време има своје дилеме, а то је да ли су фабрике, путеви и људи једнако важни. Слажем се да су и фабрике и путеви важни због наше будућности, али само ако су у функцији човека. Ако изгубимо малог човека који је у свом прагматизму изгубио себе у култури и уметности, васпитању и међугенерацијској толераницји, пашћемо на испиту које ово време ставља пред нас као изазов. Због тога морамо веровати у учитеље, јер док будемо веровали у учитеља до тада ћемо и постојати – казао је проф. др Милошевић.
Градоначелница Сомбора је у свом обраћању присутнима истакла да је Педагошки факултет у Сомбору чувар традиције образовања учитеља у непрекинутом континуитету, дугом чак 238 година, те да се током година трансформисао и сродио са градом.
-Од Норме – преко Препарандије, Учитељске школе, Педагошке академије, Учитељског факултета – до Педагошког факултета, Сомбор је био домаћин будућим учитељима и интелектуалцима који су на школовање долазили из свих крајева, да би попут Јована Дучића или Исидоре Секулић, обележили једно време и један град. Локална самоуправа је била потпорни стуб Учитељском, а данас Педагошком факултету, како приликом оснивања 1993. године, тако и током свих ових година од када факултет функционише као високошколска установа, помажући га материјално и дајући подршку његовом развоју и осавремењавању. Сомбор у будућности, за десетак година, видим као снажан факултетски центар, као
својеврсну српску верзију Хајделберга. За такву визију постоје добри разлози и јаки аргументи: дуга традиција школства у најширем смислу, архитектоснки склад града са опуштајућим зеленилом дуж градских улица, инфраструктурна опремљеност града, а пре свега наше чврсто опредељење да на високо образовање и просвету уопште, гледамо као на развојну шансу у времену које је пред нама – истакла је Душанка Голубовић, градоначелница Сомбора.
Ректор Универзитета у Новом Саду, проф. др Душан Николић је навео да се „величина града не мери бројем становника него оним шта тај град јесте за оне који у њему живе, али исто тако и за ширу заједницу којој тај град припада.“
-
Сомбор је град који сведочи о нашем постојању и трајању, овде су неки од наших корена и почетака. Сомбор је град који сведочи о прошлости и будућности и ономе што ми данас јесмо као велика академска заједница. Слажем се са градоначелницом и идејом да Сомбор у будућности може бити српски Хајделебер. То је нешто што има будућност, будућност у склопу академске заједнице Универзитета у Новом Саду и ми ћемо учинити све што је у нашој моћи да то тако и буде – истакао је проф. др Николић.
Испред Педагошког факултета госте, као и студенте, поздравио је и захвалио се на подршци декан проф. др Жељко Вучковић који је нагласио да се историја школе од Норме до савременог Педагошког факултета може сажети у речима: идентитет и модернизација.
-
Идентитет као самосвест и оданост својем језику духу и култури, а модернизација као отвореност за тековине просвећености научног и цивилизацијског развоја – казао је декан Вучковић.
Пригодан сценско-музички програм за 200- годишњицу Педагошког факултета, по сценаарију и режији доц. Др Миливоја Млађеновића извели су студенти Педагошког факултета. Гостима су се представили и Хор Педагошког факултета, под диригентском палицом доц. Др Биљане Јеремић, Тамбурашки оркестар Ђуре Парчетића уз клавирску пратњу Михајла Парчетића, а учитељима је Здравицу упутио проф. др Тихомир Петровић, председник Савета ПФ у Сомбору,.
