Сомбор је данас прославио 268 година од стицања статуса слободног, а тада и краљевског, града. Свечаној академији присуствовали су представници Мађарског и Хрватског конзулата, гости из братских и пријатељских градова: Кишпешта, Цеља, Велеса, Баје, Мојковца, Мохача, Пљеваља, Звечана, Дунајвароша, Осијека, Суботице, Оџака, Суботице, Апатина…
Градоначелница Града Сомбора Душанка Голубовић захвалила се свима који су дошли у Сомбор, на прославу Дана града.
- Ако посматрамо географски и демографски Сомбор није велик град, али на мапи Србије Сомбор је сигурно велик када су у питању просветитељство, традиција, образовање и богатство културне баштине. Велики песник наше равнице Мирослав Мика Антић је у једном од својих надахнутих записа можда најсликовитије описао наш град следећим речима:
Сомбор је један од оних јаких градова, који су улазили у историју плаховито и нагло, у паорским чизмама – преко пијаце и трговине, у војничким цокулама – преко рана, медаља и гробова, у лакованим грађанским ципелама – преко осмеха и поклоњене руже.
Тај спој супротности се пресликао на све сегменте живота и створио један мултикултуралан, мултиетнички град који чини богатство различитости. Сомбор је изнедрио и био место живота и стварања бројним знаменитим личностима које су обележиле не само живот и историју једног града, већ целе Србије. Сомбор и Сомборци, на то су бескрајно поносни.
Међутим, таква баштина све нас којима је у једном часу историје дато да управљамо градом као што је Сомбор – изузетно обавезује. Тим који води овај град свестан је те обавезе која није лака – ни безначајна, али управо зато представља изазов који желимо да претворимо у своју развојну шансу. Ако бисте ме упитали како ја видим Сомбор у будућности одговорила бих вам да видим овај град уписан на мапи Србије као нашу престоницу образовања, културе, туризма, као српску верзију Хајделберга. Ми додуше не можемо да кажемо да је Сомбор био седиште романтизма, али можемо да се похвалимо да имамо Лазу Костића, који је у Сомбору написао најлепше и најромантичније стихове српске модерне, имамо Милана Коњовића, Саву Стојкова, Ернеста 
Бошњака, Јаноша Херцега. Не можемо можда да кажемо да имамо најстарији универзитет, али свакако
имамо Педагошки факултет, традицију образовања учитеља дугу безмало два и по века. Ми не можемо да се похвалимо развијеном привредом или туризмом, али имамо атрактивне локације раскошне природе Горњег подунавља. Имамо стара здања која представљају бисере средњевековне архитектуре. Имамо идеје које можемо да остваримо заједно са нашим пријатељима и братским градовима са којима покушавамо да у пројектима прекограничне сарадње учинимо помак и створимо развојни амбијент. Драги пријатељи, наши братски градови, желим да се захвалим што сте у нама препознали поузданог партнера и што сте нам подршка својим драгоценим искуством. – казала је Градоначелница и нагласила да локална самоуправа има тим који жели да сарађује са пријатељским и братским градовима у циљу квалитетнијег живота како Сомбораца, тако и грађана у пријатељским градовима.
Само у духу заједништва можемо живот учинити лепшим и лакшим. У име прославе 268. годишњице слободног и краљевског града Сомбора, у име свих наших братских и пријатељских градова, у име 15-огодишње братске сарадње са Кишпештом у име свих наших данашњих гостију у име будуће сарадње и пријатељства, у име просперитета и напретка Сомбора живели – казала је Голубовић.
На свечаној академији др Мирославу Стојисављевићу је додељена Повеља града за достигнућа у 2016. години.
Дан града је и прилика за исказивање захвалности појединцима и институцијама за афирмацију и промоцију Сомбора и подизање угледа града у земљи и иностранству. Захвалнице су додељене: кошаркашу Николи Јокићу, Педагошком факултету, Гимназији „Вељко Петровић“, Михајлу Зурковићу, пијанисти, ученику Гимназије Андреју Кукурузару и бициклисти Вељку Стојнићу.
Захвалнице су додељене и уручене и сомборским компанијама које су се истакле у друштвено-одговорном пословању, посебно на уређењу дечјих игралишта, спортских терена и градских површина, и то: „Фиорано“, „Сапутник М“, „Сомборелектро“, „Орис“, „Сигнал“, „Вожд“, Фондацији „Никола Јокић и пријатељи“, ЗЗ „Раванград“, „Наташа – Комерц“, „Агрисер“, „Агроплус“, СББ – Радна јединица Сомбор, Пољопривредна стручна служба „Сомбор“, „Боја“, „Сомболед“, те
Милану Стојкову.
Присутне у Народном позоришту у „шетњу“ Сомбором кроз векове водили су глумци Народног позоришта Драгана Шуша и Григорије Јакишић, уз музичка интермеца ученица МШ „Петар Коњовић“.
***
Пре свечане академије отворена је и изложба – Повеља слободног и краљевског града Сомбора из 1749. године
Изложбу су приредили Градски музеј и Историјски архив, а отворио је председник Скупштине града Сомбора прим. др Зоран Парчетић.
-Драго ми је што су наше еминентне институције Градски музеј и Историјски архив успели да прикажу основни камен темељац у историји Сомбора, а то је Повеља слободног краљевског града. Повеља није пала са неба, она је прво плаћена крвљу, а касније је плаћена и златом. Цена слободе није мала и то
не смемо заборавити. Ова Повеља којом се поноси Сомбор као град, је једини документ овакве врсте сачуван не само у Војводини, већ и угарском делу некадашњег царства. Ова Повеља је омогућила граду Сомбору и Сомборцима да слободно изражавају своју вољу, да сами управљају својом судбином, слободно тргују и да од Сомбора направе један мултикултурални, мултиетнички и град толеранције. Надам се да ће Повеља и у наредним вековима бити наш понос, наше светло на путу даљег развоја нашег Града, даљег развоја толеранције, мултиетничких и мултикултуралних и свих других односа – казао је др Парчетић.
