У петак, 10. марта, у Београду је одржана годишња конференција НАЛЕД-а на којој је представљено 15. издање Сиве књиге са 100 препорука Влади Србије за поједностављење административних процедура.
Кроз Сиву књигу, током претходних година инициране су неке од највећих системских реформи попут увођења електронских грађевинских дозвола, еШалтера за упис у катастар, унапређења система паушалног опорезивања, фискализације и фактурисања, као и реформа сезонског запошљавања. Решене су и бројне административне процедуре које су привреди и грађанима трошиле пуно времена и новца – уплата пореза и доприноса на један уместо 12 рачуна, укидање фирмарине, електронска пријава радника у ЦРОСО, аутоматска овера здравствене картице, укидање радне књижице, електронска регистрација у АПР-у и др.
Годишња конференција била је и прилика да НАЛЕД уручи специјална признања за допринос реформама заслужним појединцима и тимовима који су у 2022. највише урадили за пословни амбијент и реформе у Србији, а Граду Сомбору, на челу са градоначелником Антониом Ратковићем, додељено је тимско признање за допринос унапређењу јавних услуга и регионалне сарадње, кроз увођење четбот платформе за подршку грађанима, дигитализацију управљања пољопривредним земљиштем и пилотирање јавних набавки са социјалним елементима.
Министар финансија Синиша Мали понео је највеће признање – Реформатор године за 2022. Признање НАЛЕД-а је министру додељено за увођење еФискализације и еФактура, системске реформе које ће унапредити транспарентност финансијских трансакција, наплату пореза и допринети сузбијању сиве економије у Србији.
Кроз Сиву књигу током 14 година прошло је 320 јединствених иницијатива од којих су институције спровеле 155 од чега су 82 процедуре решене у потпуности, а 73 делимично. Најагилније у спровођењу препорука било је Министарство финансија са 59 потпуно или делимично унапређених процедура и прописа. Друго и треће место заузели су ресори рада и грађевинарства са 14 односно 13 решених препорука.
Нова Сива књига 15 доноси 18 нових препорука и 82 нерешене из претходног издања. Највећи број препорука (23) упућен је на адресу Министарства финансија, 18 је у надлежности више институција док би по осам препорука требало да реше ресори грађевинарства, заштите животне средине и здравља.
