Поводом 8. новембра – Дана просветних радника у великој сали Скупштине града организована је пригодна свечаност на којој је просветним радницима уручено признање „Аврам Мразовић“ и захвалнице.
Признање „Аврам Мразовић“ установљено је 2015. године и додељује се просветним радницима са територије града Сомбора за ангажман који доприноси подизању стандарда кроз иновативан рад у предшколском, основношколском и средњошколском образовању.
На овогодишњем конкурсу за доделу признања „Аврам Мразовић“ предложено је пет просветних радника, а надлежна Комисија је одлучила да се признање „Аврам Мразовић“ у области предшкослког образовања додели васпитачици Предшколске установе „Вера Гуцуња“ Радојки Бијелицки и Маријани Богдановић, професорки стручне групе предмета у Средњој техничкој школи у Сомбору.
Захвалнице су додељене Нади Плећаш, професорки Средње економске школе, професору Гимназије „Вељко Петровић Душку Обрадовићу и Ренати Цветков, наставници Основне школе „Никола Вукићевић“ у Сомбору.
Признање и захвалнице награђеним просветним радницима уручила је градоначелница Сомбора Душанка Голубовић која је учитељима, васпитачима, професорима и наставницима честитала Дан просветних радника и истакла да је „знање које се стекне нешто што се никада не може изгубити.“
– Данас, на дан рођења творца наше српске писмености Вука Стефановића Караџића, у Србији обележавамо Дан просветних радника. Нема много значајних датума у нашој држави које обележавамо, а који пружају такво задовољство као овај данас. Сматрам да за то постоје бар два разлога, мада их сигурно има више. Први је тај што се сви школских дана сећамо са највећом радошћу. Сећамо се своје васпитачице, учитеља, професора и наставника који су у нашем личном животу и развоју оставили један неизбрисив траг. Други битан разлог јесте, пре свега, сама сврха просветног рада, а то је пренос знања као нечег што је највеће нематеријално добро. Знање које деца стичу кроз васпитно образовни рад преко просветних радника, је нешто што никада у животу не могу да изгубе. То је једна ретка вредност у данашњем свету оваквом какав данас функционише. Због тога је сврха просвете племенита и представља инвестицију, улагање у потенцијал чије резултате видимо тек за 10, 20 или више година – казала је градоначелница и указала на потребу сарадње између просветних радника, васпитно-образовних установа са једне и локалне заједнице са друге стране.
– Сарадња постоји, али постоји простор да се она и даље унапреди. Свакако да је важно да наша деца иду у квалитетне школе, школе које су угрејане и уредне, али исто тако да просветни радници у школама остварују одговарајући рад у којима ће им бити обезбеђена квалитена опрема и услови рада. Због тога локална самоуправа настоји да инвестицијама, попут инвестиције у ОШ „Никола Вукићевић“ и Гимназији, унапреди рад у школама и чиниће то и убудуће – навела је градоначелница Голубовић и указала на то да просветни радници дају своје знање и преносе га деци и младима и директно утичу на младе и на наше развојне потенцијале у будућности.
Свечаности поводом Дана просветних радника присуствовали су просветни радници прешколског, основношколског и средњошколског образовања, представници Школске управе Сомбор, Педагошког факултета, верских заједница, представници свих органа локалне самоуправе у Сомбору.
У уметничком делу програма учествовали су Музичко друштво „Музика Вива“ и ученици Гимназије „Вељко Петровић“, Тања Недељков и Михајло Простран.
***
Радојка Бијелицки је звање васпитача предшколске деце стекла 1982. године када је дипломирала на Педагошкој академији у Сомбору. Омиљена је васпитачица више од 30 генерација сомборских малишана које је учила и научила мноштву корисних ствари. У раду са децом примењује отворени систем васпитања према ужој и широј заједници. Оргнизовала је малу школу за математичаре, са истраживачима је истраживала, а рецитаторе водила на рецитаторске смотре. .. и могло би се побројати још много тога, али вратимо се на почетак и чињеницу да је васпитавала више од 30 генерација, што је свакако вредно признања које јој је додељено.
***
Маријана Богдановић, дипломирани инжењер електротехнике, професор стручне групе предмета у Средњој техничкој школи у Сомбору. У настави користи савремене методе, чини је занимљивом и у пријатној радној атмосфери, како у учионици – тако и лабораторији ученике подстиче да развијају критичко мишљење. И да се наведе само роботска рука, сви би, не само у Сомбору, већ и Србији и шире, знали да се ради о професорки која је са колегом Срђаном Павићем, своје ученике 2015. године одвела у Москву на 18. Интернационални салон иновација. За своју иновацију – РОБОТСКА РУКА – награђени су златном медаљом и проглашена најбољим иновативним пројектом у категорији младих.
