Спомен обележје Вељку Петровићу (Сомбор, 1884. – Београд, 1967.)
Спомен обележје знаменитом српском књижевнику Вељку Петровићу, откривено је данас у Сомбору, испред Градске библиотеке „Карло Бијелицки“.
Захваљујући Удружењу грађана „Мој Сомбор“, Вељко Петровић, ће заувек бити међу Сомборцима, што је рођењем био и остао – наш и српски и светски.
Обраћајући се присутнима на откривању спомен обележја, Игор Тумбас, председник УГ „Мој Сомбор“ се захвалио сомборском вајару Игору Шетеру, Милану Камберу, Сомборцу који одавно не живи у Сомбору, али је добротвор и финансијер оваквих и сличних дешавања, као и свим донаторима који су помогли постављање споменика Вељку Петровићу.
„Ова идеја настала је као заједнички пројекат сомборских књижевника који су дали иницијативу и нашег удружења које је пронашло средства. Задовољство ми је што испред грађана „Мој Сомбор“, могу да предам овај поклон – спомен обележје Вељка Петровића нашем граду“, казао је Тумбас.
Академик Миро Вуксановић је своје казивање о Вељку Петровићу почео подсећањем на време када су, како је рекао „хтели споменик Вељку Петровићу да поставе у фијакерском паркићу, крај тадашње аутобуске станице, испред Ледерове палате која је примила Градски музеј…“. Водила се расправа о томе, па престала.
„Пре 33 године, на век Вељка Петровића, самоуки вајар запослен у Библиотеци, урадио је бисту која је постављена поред бисте Лазе Костића, у предворју читаонице за децу..“, казао је Вуксановић.
Или како је на крају беседе Вуксановић навео: „Није Вељко одавде ни одлазио. Само се мало дуже задржао код Микошевићевих сирена, код голубице са црним срцем, код Буње, Молоха, Салашара, Стеклиша, Ђене и других у Раванграду, онамо где ћемо га увек наћи у сусретима који се обнављају лековитим читањем, онамо где Вељко најрадије борави и чека своје Раванграђане. Сад је ту, с њима, међу својима, добродошао!“
Споменик је, са члановима УГ „Мој Сомбор“, открила градоначелница Сомбора Душанка Голубовић.
Послови информисања и односа са јавношћу
