На представљању годишњег „Извештаја Европске комисије (ЕК) о Србији 2019.“
Локалне самоуправе у процесу европских интеграција треба да реализују око 70 одсто обавеза које су пред Србијом и зато је њихова улога у том процесу веома значајна, рекла је председница Сталне конференције градова и општина (СКГО) и градоначелница Сомбора Душанка Голубовић. Она је на представљању годишњег „Извештаја Европске комисије (ЕК) о Србији 2019.“ представницима локалних самоуправа рекла да је важно да те локалне заједнице схвате где су постигнута унапређења у процесу интеграције Србије у ЕУ, а где још постоји простор за реформе.
„СКГО, као асоцијација локалних самоуправа директно је укључена у три преговарачке групе, а индиректно у више њих“, рекла је Душанка Голубовић и додала је да ЕК у одређеним областима констатовала напредак јер је изменама и допунама Закона о локалним самоуправама повећано учешће јавности у доношењу прописа, проширена су права мањина и повећана родна равноправност. Напредак је постигнут, како је рекла и у сфери укључивања младих у локалне процесе одлучивања, као и у увођењу е-службеника. Локалне самоуправе морају, према њеним речима, да раде више на плану усаглашавања својих аката са европским како би могле да ефикасније користе финансијску подршку.
„Недостају национални механизми који би омогућили да се учествује у финансирању и суфинансирању пројеката веће вредности“, рекла је Голубовић и додала да локалним самоуправама недостају капацитети, пре свега људски да би могли да одговоре обавезама у процесу интеграције у ЕУ.
Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици рекао је да „ЕК сваке године даје извештај који представља слику реформи које су спроведене у последњих годину дана а део су опредељења Србије за европски пут“.
„Србија је учинила напредак у великом броју сектора, у некима је ограничен у другима мање ограничен“, рекао је Фабрици и истакао да је извештај усмерен Влади Србије, а да ће локалне самоуправе бити у обавези да реализују 70 одсто европских правних тековина које се односе на заштиту животне средине, образовање и друге области које утичу на квалитет живота грађана.
„Највећи терет реформи пашће на терет општинских службеника који треба да раде независно и ефикасно и да буду на услузи грађанима, а не обрнуто“, рекао је Фабрици и додао да ЕУ пружа Србији финансијску подршку као „важну компоненту реформама од око 230 до 300 милиона евра“. Србија ће, према његовим речима моћи да користи новац из структурних фондова када достигне одређене стандарде.
Заменик шефа Мисије амбасаде Шведске у Београду Јоаким Верн рекао је да Шведска инсистира на значају проширења ЕУ. „Сматрамо да ће ЕУ бити боља када се њој прикључе земље Балкана међу којима је и Србија“, рекао је Верн и оценио да „Европа може много да научи од тог региона, али и да свака земља појединачно мора да постигне одређене стандарде пре прикључења а ми ћемо помоћи на том путу, али најважнији део посла остаје на свакој земљи“, рекао је Верн.
Јучерашњи скуп организован је у оквиру програма “Подршка локалним самоуправама у Србији на путу ка ЕУ – Друга фаза”, који финансира Влада Шведске.
Послови информисања и односа са јавношћу
